Открића

БЕОГРАДСКИ АРХЕОЛОЗИ МЕЊАЈУ ПАЛЕОЛИТСКУ СЛИКУ СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ
Прачовек из Сићева
Вест коју је Ројтерс пренео 2006. у Србији је прошла незапажено. У пећинама Велика и Мала Баланица, у познатој клисури између Ниша и Пирота, откривени су остаци хоминида стари најмање 150.000 година, а вероватно и неколико пута више! Од ове године београдском истраживачком тиму придружују се Винипег универзитет (Канада), Универзитет у Бордоу (Француска), Хамилтон универзитет (САД) и Оксфорд (Велика Британија). Можда не би било рђаво да се и ми озбиљније заинтересујемо за свој случај, зар не?

НР Прес
Фотографије: Документација пројекта
истраживања Баланице и Драган Боснић


До пре само неку деценију скоро ништа није било познато о палеолитској прошлости Србије (старије камено доба). А трагове „пећинског човека”, како су га називали научници пре 150 година, тражили су још великани тадашње науке – Јован Цвијић и Ђока Јовановић. Ситуација је и до пре 30-ак година изгледала скоро исто као средином XIX века – откривен је релативно мали број предмета у вези са палеолитом, а од скелетних остатака наших далеких предака тек понеки „потенцијални зуб”. Временом се уврежило мишљење да скелетних остатака просто нема, а на карти „палеолитске Европе” простор Србије био је скоро празан.
У касно лето 2006. године, агенција Ројтерс пренела је вест да су у пећини у околини Ниша српски археолози открили фосилне остатке палеолитског човека, али је та информација у Србији прошла скоро незапажено. Тек последњих неколико година појавило се понешто у домаћим новинама и на телевизији, али јавност, чини се, и даље није обавештена о значају археолошког открића „прачовека из Сићева”. Налазиште су иначе две пећине у селу Сићеву – Велика и Мала Баланица – међусобно удаљене само 10 метара.
– Археолошка истраживања започета су још 2004. године – каже за Националну ревију проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду, најстручнији истраживач палеолита у Србији, човек који нас је обогатио овим великим открићем. – Али, на налаз овог „прачовека” морали смо да сачекамо две године, то јест до 2006. До тада, у обе пећине откривено је више хиљада камених алатки које је произвео неандерталац, али нисмо имали никакве назнаке да се упећини налазе трагови још старијих припадника људске врсте. До налаза је дошло скоро случајно, као што то обично бива са великим археолошким открићима. Наиме, током паузе између две кампање археолошких истраживања, локални „трагачи за благом” (којих у овом делу Србије иначе има превише, прим. ур.) у унутрашњости Мале Баланице ископали су уску рупу дубине цела 4 метра, што је за пећинске прилике изузетно опасно. После дојаве мештана да су „златари” копали по пећини, упутио сам се са делом екипе на лице места и сакупио све предмете из одбачене земље. Међу осталим налазима, открили смо и доњу вилицу хоминида која данас представља најстаријег познатог становника Србије. Прво смо мислили да вилица припада неандерталцу, чије смо алатке већ налазили у Баланици, али се испоставило да је кост знатно старија и да припада врсти која на овим просторима живи знатно пре њега.

ПРЕТПОСТАВКЕ И ДАЉИ РАД

Поред овог комада вилице, откривено је још неколико костију које припадају истом примерку хоминида. Сви остаци су били дубоко испод слоја у којем су пронађени неандерталски предмети. Мирјана Роксандић, наше горе лист, сада професор антропологије на Винипег универзитету у Канади, урадила је анализе откривених скелетних остатака и утврдила да је реч о примерку са доста архаичних карактеристика. Анализама старости рађеним у најпрестижнијим светским лабораторијама утврђено је да кости сигурно датирају из периода од пре 150.000 година, мада њихова старост може бити и неколико пута већа. Никакви предмети који би могли бити у вези са овим прачовеком нису откривени у његовој близини, али из пећине Велика Баланица потиче једна камена алатка вероватно исте старости као и фосил хоминида. Професор Михаиловић појашњава нам како је тај остатак „прачовека из Сићева” могао доспети у пећину.
– Вероватно није реч о некој врсти сахране, пошто археолошка и антрополошка наука до данас немају потврде о сахрањивању хоминида пре појаве неандерталаца. Можда се ради о томе да је овај хоминид несрећно пострадао у околини, или у самој пећини, пошто су његови остаци пронађени заједно са костима хијена, пећинског медведа и козорога. Такође је могуће да су налази ту доспели природним таложењем, али и да их је у пећину донела једна врста стрвинара тог времена – пећинска хијена.
Ово откриће, додаје професор Михаиловић, важно је за схватање развоја људске врсте у целој Европи.
– Такви налази су баш малобројни, што због вероватно мале популације представника те врсте у овом периоду, што због неадекватних климатских прилика и одлика нашег земљишта. Наиме, у топлијим крајевима слојеви земље нису толико агресивни као што је то случај код нас, па је и то можда разлог тамошњег већег броја фосилних налаза наших предака. Свакако, и из тог разлога значај овог открића је огроман за целокупну науку о људској прошлости.
Налазиште се иначе налази на краку Коридора 10, на самом улазу у Сићевачку клисуру, која је иначе парк природе. У близини је и велики хотел. У околини су истраживана и друга пећинска станишта, тако да Баланица са околином може лако постати и значајна туристичка дестинација. Значајно је и то што је Министарство културе Србије препознало ово налазиште као један од најважнијих археолошких локалитета и што сваке године финансира део истраживачке кампање.

***

Здружено
Од ове године београдском истраживачком тиму придружио се и Винипег универзитет из Канаде, чији ће студенти и стручњаци моћи да стекну велико искуство на овом јединственом налазишту. Поред њих, у пројекат истраживања Велике и Мале Баланице укључили су се и светски признати научници са Универзитета у Бордоу (Француска), Хамилтон универзитета (САД) и Универзитета у Оксфорду (Велика Британија).

***

Урадити
Прилаз пећини није уређен, нити постоје стазе и путокази, што је у надлежности локалне самоуправе. Пећине су сада заштићене од трагача за златом јаким решеткама. Професор др Душан Михаиловић напомиње да је у чувеној Крапини, у Хрватској, недалеко од познатог налазишта са остацима неандерталског човека, председница хрватске владе недавно отворила музеј у који је уложено више од милион евра. Надамо се да ће ускоро неки сличан „храм културе” бити отворен и у Сићеву и да ће тиме овај крај укупно, па и у туристичком смислу, моћи да понуди још више.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију