Догађај

„РОШТИЉИЈАДА” У ЛЕСКОВЦУ РУШИ СТЕРЕОТИПЕ И РЕКОРДЕ
Што јужније, то веселије
За седам дана град је посетило преко 600.000 људи из Србије и целе Европе Испечена је, опет, највећа пљескавица на свету (53 килограма). Свирале и певале велике звезде музичке сцене, али и бројни анонимни мајстори. У препуној кафани „Грош” сви углас певаше „О, соле мио”, на италијанском. Изнете су ђаконије Медитерана, континенталног Балкана, Истока. И вина, овдашња. Лесковац, сав у лету и ватри, подсетио је колико тога има да пружи. „Роштиљијада” је, дабоме, само повод. Градови, као и људи, имају успоне и опадања. А овај град, чини се, наново је кренуо узбрдо

Текст и фотографије: Драган Боснић


Августовску врелину је сменио подједнако врео почетак септембра. Поветарац са Кукавице, пријатан амбијент ресторана „Грош”и тамбураши који без озвучења пребирају репертоар староградских песама чине вече подношљивим. Додуше, добро вино из лесковачког краја и лесковачки љути роштиљ мало подижу температуру. Срећом, пљескавица је нормалне величине, за разлику од оне коју су претходне вечери окренули на тргу и која је тежила 53 килограма! Таман смо завршили вечеру и почели да тонемо у мераклијско опуштање, уз дуван и „вино новога ритма”, кад је неко наручио канцону О,Соле мио. Када су сви гости, доста хармонично, запевали на италијанском, помислио сам да је на вечери неко певачко друштво. Не, све је то лесковачка раја, плус пар гостију лесковачке „Роштиљијаде”, типично добро расположени. Седели смо до позних сати у распеваном расположењу и покушавали да демантујемо познату крилатицу – Што јужније,то тужније.
Наредних дана обилазио сам град и околину у жељи да откријем шта то Лесковац чини тужнијим, односно сиромашнијим. У Лесковцу се налазе два музеја а у оближњем Страјковцу је и Музеј текстила. У застакљеним витринама пратим историју насеља од времена када су на „богатом Северу” првобитни номади отимали пећине од дивљих звери. Срећа и несрећа Лесковца је што је подигнут у пространој котлини покрај Јужне Мораве, Јабланице и Ветернице, у пријатном окружењу Радан планине, Бабичке горе и Кукавице. Земља је плодна, може да се лако наводњава, али је на улазу у Грделичку клисуру (односно излазу), куда морају да прођу све војске са Севера ка Југу или са Запада ка Истоку. И обрнуто. Војске су опустошиле величанствени Царичин град који је Лесковчанин Јустинијан, византијски цар, направио да траје вековима. И Лесковац је имао велике успоне и падове. Моћан индустријски град, лепе архитектуре, тешко је разорен током Другог светског рата, па је поново обновљен. Потом је лагано замирао како се, крајем века, урушавала држава.

ОД ПАПРИКЕ ДО КАРНЕВАЛА

Од богате архитектуре из претходних времена, у граду су преостале Шоп-Ђокићева кућа и кућа Боре Димитријевића Пиксле. Сачувани су и црква Оџаклија и Храм Свете Тројице. Јака текстилна индустрија, због које је Лесковац називан Српски Манчестер, била је концентрисана ка оближњем Вучју. За потребе те индустрије је направљена електрична централа у кањону Вучјанке, која и после једног века још увек ради.
Иначе, кањон Вучјанке је омиљено излетиште Лесковчана. Недалеко од централе један од оснивача лесковачког текстилног чуда Мита Теокаровић подигао је лепу цркву и посветио је светом Јовану. У суседном селу, Чукљеник, налази се манастир са две цркве и спомеником четовођи Владимиру Раденковићу, којипогибе за свог краља 1877. године са својим усташима. Још једно село подно Кукавице је познато по цркви чији темељи потичу из времена доласка Словена на ове просторе. Реч је о селу Рударе и Цркви свете Петке, поред које се и сада налазе сачуван конак и прастаро гробље. На другој обали Мораве, десној, у селу Кумарево налази се још једна црква посвећена светој Петки Параскеви. Ту се налазе нова и стара црква и извор свете воде. Од светиња лесковачког краја поменимо и Јашуњске манастире на Бабичкој гори, о којима Национална ревија већ писала.
И село Локошница, или Лакошница, како га називају мештани, помињали смо. Али кад се у овом крају задесите почетком септембра, грехота је не завирити тамо. Тада су у Локошници сви зидови и ограде богато декорисани венцима црвене паприке. То је време када се село, поред великог посла у брању и низању паприке, припрема и за „Паприкијаду” – свечаност на којој показују шта све може да се направи од паприке. Кажу да се најбољи лесковачки ајвар прави управо ту. Препознаћете га по томе што је толико густ да, кад се тегла окрене, он не цури.
Леп повод да се овде дође су Јустинијанов Царичин град. Ваља поменути и Скобаљић град, на врху стеновитог гребена планине Кукавице, на левој страни кањона реке Вучјанке, 18 километара од Лесковца.
Лесковац је и карневалски град тако да и по том основу она крилатица са почетка приче пада. Једноставно, по природи ствари, градови имају успоне и опадања. А Лесковац је, чини се, на путу новог успона.

***

Врела недеља
Широка чаршија у центру Лесковца била је и овог лета, од 29. августа до 4. септембра, епицентар чувене лесковачке „Роштиљијаде”. Ова привредно-туристичка манифестација одржана је двадесет други пут.
– Премашили смо све досадашње рекорде – каже Жикица Несторовић, директор Туристичке организације Лесковца. – Број излагача био је већи но икад пре. Највише њих било је са подручја Лесковца, али нашли су се ту и мајстори за роштиљ из Чачка, Књажевца и Горњег Милановца... Лесковац је угостио око 600.000 посетилаца из Србије и иностранства! Велики број организованих група пристигао је из Словеније, Македоније и Бугарске, али и из Мађарске, Румуније, Хрватске, Пољске, Немачке, Русије... Велику пажњу привукли су концерти познатих (Кики Лесандрић, „Балканика”, „Тропико бенд”, Новица Здравковић, Милан Динчић, „Неверне бебе”...), али и наступи лесковачких бендова, културно-уметничких друштава, блех оркестара. Вечерње концерте пратило је и по неколико десетина хиљада људи!

***

Такмичења, умећа, рекорди
У оквиру „Роштиљијаде”, такмичење мајстора роштиља „Миодраг Глигоријевић” одржано је деветнаести пут. Конкуренција је била веома јака, а победници су проглашени у низу категорија. Детаљне резултате можете погледати на сајту Туристичке организације Лесковца (www.tol.org.rs).
Укупни победник је екипа ресторана „Кандахар” из Софије.
Тим месаре „МК” из Лесковца успешно је припремио и испекао највећу пљескавицу на свету, тешку чак 53 килограма (за два килограма премашивши рекорд из 2010. године). Након печења, пречник пљескавице био је 138 центиметара, дебљина 2,5 центиметара.

 

Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију