Освештавање

У СУСРЕТ 800. ГОДИШЊИЦИ МАНАСТИРА МИЛЕШЕВЕ
Руско звоно код Белог Анђела
Кажу да је то сада највеће звоно у Србији. Тешко девет тона, изливено је у Каминску, на Уралу, од тамошњих руда. Даровао га је благочестиви Рус Андреј А. Козицин, а освештао, на Светог краља Владислава (7. октобра), патријарх српски Иринеј. Израда је коштала пола милиона евра, допремање од Урала до Милешеве 20.000. Чујемо ли ми шта нам оглашава и одакле допире то чудесно звоно?

Текст и фотографије: Јово Бајић


Милешева је добила још један знак по којем ће је памтити. Поред Белог Анђела и места где су почивале мошти Светог Саве, стигло је и велико звоно из Русије тешко девет тона, највеће и најгласније у Србији. Када се огласи са звоника који се уздиже изнад нових манастирских конака, моћни и неизрециви свети звук потпуно испуни и обузме долину Милешевке. А онда се од околних планина тај звук враћа умножен, још снажнији и другачији. Цео манастир као да трепери у том звуку, лак и нетваран. Трепери древна црква Вазнесења Господњег, фреске светог краља Владислава и светог Саве, насликане за њихових живота. Трепери Бели Анђео, Богородица са вретеном, и руски светитељи Борис и Глеба насликани на зиду. Трепери цео предео, светлост изнад Милешевке, вода у њеном кориту, али и околна брда.
Моћни звук новог звона дочекао је, тог сунчаног поподнева 6. октобра, Његову Светост патријарха српског Иринеја. Дошао је уочи манастирске крсне славе, да сутрадан, на Светог краља Владислава Немањића (7. октобра), ктитора и заштитника Милешеве, служи литургију, реже славски колач и освешта звоно из Русије.
Очекивало се да ће на ово славље успети да дође и велики приложник звона, благочестиви Рус Андреј А. Козицин, са Урала, један од најуспешнијих пословних људи у Русији. Велико звоно које је даровао изливено је у ливници „Петков и компанија”, у граду Каминску Уралском. Ливење звона коштало је пола милиона евра, а превоз до Милешеве 20.000.
Да ли због бројних обавеза, да ли из скромности и погружења (одагнавајући сваку таштину и избегавајући да истиче себе), Рус великог срца није тога дана дошао у Србију. Уместо њега, хвалу и ордење примили су његови изасланици. Из Русије је стигла и телевизијска екипа, новинари, фоторепортери. Забележили су велику  свечаност, и известиће у својој земљи.

РУСИЈА ЉУБАВ УЗВРАЋА

Из Русије је стигао још један гост, изасланик руског патријарха Кирила, викарни епископ воскресењски Сава. Изабравши међу својим викарним епископима баш оног са именом Сава, као да је патријарх Кирил желео да нагласи колико се у Русији и данас поштује име светог Саве Српског. (Јер овде, у Милешеви, свети Сава Српски је обитавао, на зиду је његов најаутентичнији портрет, овде је и почивао све до турског спаљивања његових моштију на београдском Врачару.) Уз епископа воскресењског Саву,  у Милешеву су дошли и отац Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Московске патријаршије у Београду, као и амбасадор Русије у Србији Александар Конузин.
Прелепо михољско лето у лимској и милешевској долини само је уоквирило ову велику црквену и народну свечаност. Иако беше петак, радни дан, гости су пристизали од раног јутра. Највише народ из градова и села Милешевске епархије, која се простире и преко новоуспостављене државне границе са Црном Гором. Пролазећи недавно кроз њихова лепа села и градове, патријарх Иринеј је огроман број окупљених беседом подсетио да „ходе по  библијској земљи, којом су ходили и свети Немањићи”. На изражајност и лепоту тих рашких лица указао је у једној здравици и руски амбасадор Александар Конузин.
Крсну славу Милешева је дочекала с три нова конака. Трећи, источни, Патријарх је освештао крајем маја, када је први пут посетио Милешевску епархију. Сада су литургија и служба за освећење руског звона, као и сечење славског колача, обављени на великој наткривеној бини поред источне манастирске капије, крај реке Милешевке. Са патријархом Иринејом и четворицом српских владика (зворничко-тузланским Василијем, врањским Пахомијем, бачким Иринејем, милешевским Филаретом), саслуживао је и епископ Сава, изасланик руског патријарха Кирила.
Беседио је др Славенко Терзић, из Историјског института САНУ, родом из ових крајева. Највише о српско-руским везама и помоћи руској милешевским монасима у време српског ропства под Турцима. А затим и амбасадор Александар Конузин. „Дубока је симболика што се у једној цркви у којој се моли безброј верника, под окриљем Белог Анђела и гроба Светога Саве, Срби окупљају уз звоњење руског звона. Нека тај звôн учврсти вашу веру, љубав и наду да ће истина победити силу. На вашу љубав према Русији, Руси ће вам вишеструко узвратити.”

У ДУХУ СТАРОГ СРЕДИШТА

Припремљено је хране за све. Беше отворена и гостопримница, у згради пред главном капијом. За високе званице славска трпеза припремљена је у новој ризници (цело приземље северног конака). У челу патријарх Иринеј, поред њега гости из Русије, српске владике, представници јавног и политичког живота, новинари... Петак је, трпеза посна, али лепа. Руски новинари са Кавказа седе наспрам нас. Први пут им се пружила прилика, кажу, да пробају нека јела српске манастирске кухиње. Гост са Урала, фоторепортер Павел Козионов, проба златну милешевску ракију, застаје, распитује се о њој. Тако сазнаје о бурету остављеном за 800. годишњицу манастира, из којег је мало одливено за овај велики дан.
Око трпезе, на зидовима и по витринама ризнице милешевске, вредни црквеноуметнички и богослужбени предмети, старе иконе, слике и гравуре, углавном из XVIII, XIX и прве половине XX века, скупљени понајвише из старих цркава и манастира Милешевске епархије. У угловима видимо и остатке средњовековне камене пластике, која је украшавала Милешеву на врхунцу српског „златног века”.
Милешевски нови конак, нова библиотека и нова ризница, у којој су за славском трпезом седели гости, сазидана је на остацима средњовековних конака. Окрајци њихових темеља доскора су се видели. У тим старим конацима, у време највећег милешевског сјаја, вероватно је била оновремена чувена овдашња ризница и библиотека.
У време када су овде у златном и сребрном ћивоту почивале мошти светог Саве, Милешева је била место великог ходочашћа. Стицали су се дарови, драгоцени црквени сасуди, одежде, иконе и реликвије. Преписиване су знамените књиге. Средином XVI века милешевски монаси набавили су штампарске пресе, па је овде радила штампарија.
Богатство Милешеве мерило се стотинама товара. Један западни путописац бележи да је овај манастир са својих 150 монаха, 1559. године био најмоћније духовно средиште православних на Балкану, где су православни Срби, над моштима Светога Саве сањали сан о ослобађању од турског ропства и обнови српске државе.

ВРАЋА СЕ НЕКАДАШЊИ ЗНАЧАЈ

У XVII и XVIII веку уследиле су честе турске похаре. Летописци су забележили да је 1688, 1735, 1743. године манастир био пљачкан и разаран, али су се монаси, чим би прилике дозволиле, враћали и обнављали га. Али, ништа се није могло мерити са страдањем из 1782. Турци су харали те године. Палили храмове у овом делу лимске долине, разарали. Можда баш једног оваквог дана или једне звездане ноћи, милешевски монаси натоварили су на коње све драгоцености и запутили се неком од скровитих стаза које се изнад манастира гранају по планинама. Склонили се из манастира, спасавајући што се спасти може.
Драгоцености из милешевске ризнице разнесене су по бројним српским манастирима и широм света. Неке рукописне књиге доспеле су у велике светске библиотеке. Највише милешевских драгоцености се сачувало у манастиру Савини, у Херцег-Новом. Књиге из некадашње милешевске књижнице налазе се и у Пиви, Светој Тројици у Пљевљима, Довољи, Житомислићу, Дечанима, Гомионици, Пакри, Лепавини, Ораховици, Загребу, Сремским Карловцима, Сарајеву и Београду. Има их и у Санкт Петербургу, Москви, Вуковој збирци у Берлину, Венецији, Бечу, Букурешту, Кијеву, на Светој гори.
На спрату изнад данашње ризнице, у којој је приређен овај славски ручак, налази се нова манастирска библиотека. Модерно уређена, пространа, омогућава да се у њој одржавају и научни скупови. У минулој деценији сакупљено је и у њој похрањено више од десет хиљада књига, по свим библиотекарским правилима. На жалост, међу њима нема ни једне из старе Милешевске библиотеке или штампарије.
Док је градио нове конаке у Милешеви, спремајући се за велику годишњицу која ће доћи 2019, епископ милешевски Филарет често је помињао да би Милешеви требало вратити некадашњи духовни значај. Један од предуслова за то били су нови конаци, ризница, библиотека. Да се људи могу окупити. Можда је то време сада дошло. Можда време новог значаја и значења Милешеве у духовном животу Срба оглашава и велико руско звоно.

***

Ктитор
Андреј А. Козицин рођен је, одрастао и школовао се у Свердловској области, на Уралу, у срцу руског рударства и металургије. Студирао је рударство и металургију, докторирао економске науке. На челу је „УГМК холдинга”. Знатан део свог богатства даје у добротворне сврхе. На челу је фондације „Деца Русије”, често помаже и Руску православну цркву. Готово да нема значајнијег руског црквеног одликовања које не краси његове груди. Од сада су међу њима и два висока српска: Орден Светог Саве првог степена, највеће одликовање Српске православне цркве, и Орден Белог Анђела, новоуспостављено највеће признање Милешевске епархије.

***

Буре за векове
У Милешеви већ сад увелико мисле на обележавање осам векова манастира, 2019. И том приликом, сигурно, окупиће се много народа. Треба све угостити, и то не макар како. Стога, Пре неколико година једно велико манастирско буре напуњено је шљивовицом. Да одлежи. Пошто за годину дана из добро затвореног бурета омањи више литара ракије (највише упије дрво), сваке јесени буре се допуни новом препеченицом. А сада, за долазак Патријархов, крсну славу и освећење руског звона, из тог бурета одливено је нешто ракије. Да се проба. Није то обичан дан.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију