Јубилеј

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА „БЛОКА 1” У ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ „НИКОЛА ТЕСЛА Б”
Пут поплочан подвизима
Свечаност у Ушћу код Обреновца, лепа и одмерена, била је прилика да се присетимо свих оних генерација градитеља, инжењера и прегалаца који су свој радни век и каријере уградили у ову светлу повесницу. Протеклих година велика улагања у обнову и модернизацију постројења, као и достизање европских еколошких стандарда. Постоје стратешки разлози и пројектни услови да се озбиљно размишља о изградњи „Блока 3”

Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Архива ТЕНТ-а и „Националне ревије”


Са два блока од по 620 мегавата пројектоване снаге, Термоелектрана „Никола Тесла Б” једна је од највећих енергетских јединица у Србији, а заједно са „Николом Теслом А” највећа на Балкану. Први од та два блока, пуштен у рад 3. новембра 1983, сада живи свој други живот. Онај први живот обележен је подвизима запослених, рекордима и далеко изван граница тадашње земље. После обнављања, снага тог блока повећана је на 650 мегавата, те је задржао статус највећег и најмодернијег у српској електропривреди. Приликом његове градње примењено је оригинално решење „Рафака” и уграђен додатни економајзер.
 – Лани смо завршили прву фазу реконструкције Блока „Б 1”. Повећали смо његову снагу за 30 мегавата. Што је још важније, искористили смо отпадне топлоте димних гасова, повећали степен корисности блока и без додатне потрошње угља остварили 10 такозваних „зелених мегавата” – каже Горан Лукић, директор Термоелектране „Никола Тесла Б”. – Реконструкција је обухватила радове на котловском постројењу, продужен је радни век опреме за још 200.000 сати, повећана поузданост и расположивост блока, знатно смањен утицај на загађење животне средине. Реконструкцијом електрофилтера, емисија прашкастих материја сведена је испод дозвољене границе од 50 милиграма по кубном метру. Уз све ово, изграђен је потпуно нов систем за одлагање пепела и тако решен један од највећих еколошких проблема: развејавање пепела са депоније ТЕНТ-а Б.

ЦРНИ УГАЉ, ЗЕЛЕНА ЕНЕРГИЈА

Све је почело сада давних седамдесетих година. Београдском „Енергопројекту” поверено је трагање за најбољом локацијом и после бројних стручних анализа одлучено је да се електрана подигне у Ушћу. Одобрена су финансијска средства у јуну 1977. и уговорена набавка најсавременије опреме. Градња је почела у пролеће 1978, да би пет и по година касније потекли први киловати. Већ тада, тако бар стоји у плановима, предвиђено је проширење за још два блока: не само да димњак, који је висином надмашио торањ на Авали, може да прими још две димне цеви, већ је одређена и локација за будуће блокове, испројектована сва потребна инфраструктура.
Градиле су домаће и стране фирме. Од домаћих: београдски „Енергопројект”, „Термоелектро”, „Иван Милутиновић”, „Минел монтажа”, „Гоша” из Смедеревске Паланке... Ту су и француски „Алстом”, швајцарски „Браун Бовери”, пољски „Рафако”...
У то доба мало је на свету било таквих електрана. Поготову није било таквих а да користе угаљ слабијег квалитета. Стога, причао је тадашњи директор Владислав Мочник, инжењери су морали да нађу оригинална техничка решења и свако од њих пажљиво је разматрано. Једно од таквих решења су биле и измене на систему за припрему угља, које су и патентиране.
Кад је све било готово, електрана је 3. новембра 1983. пуштена у рад. Све је прорадило у трену, синхронизација са мрежом одмах успостављена, што се сматра посебним успехом. Поред Владислава Мочника, нарочито заслужни за овај подухват били су инжењери Ели Делон и Владимир Григорјев, који су предводили тимове запослених на изградњи и пуштању у рад овог погона.
Остало је забележено и сећање Радослава Михајловића који је као млад стручњак почео каријеру баш у овој електрани:
– Те године била је велика криза у снабдевању електричном енергијом и Србији је претио мрак. Све очи биле су упрте у нас. Од грађана до државног врха. Имали смо срећу да је блок кренуо из првог пута, што иначе није случај код овако великих система, и тако смо избегли да Србија остане без струје.
Тако је било некада. А данас у обнављање постројења у Термоелектранама „Никола Тесла” уложено је 450 милиона евра, годишња производња струје повећана је за 3,2 милијарде киловат-сати, а потрошња угља смањена је за 400.000 тона годишње. Када би се, рецимо и то, градио један нови блок снаге 400 мегавата, требало би уложити готово милијарду евра. Двоструко више него што је уложено у ревитализацију, а резултат би био готово исти.

***

Рекорди
Од пуштања у рад, у Термоелектранама „Никола Тесла” произведено је 223.745 гигават-сати електричне енергије. Само „Блок 1” до октобра 2013. испоручио је 116 милијарди киловат-сати струје. Највећа годишња производња остварена је 2011. године: 11.058 гигават-сати. „Блок 1”, најстарији у овој електрани, испоручио је 1990. године 4.827 гигават-сати електричне енергије. „Блок 1” је 29. јануара 2013. у електромрежу Србије испоручио 15.140 мегават-сати електричне енергије. Дневни рекорд оба блока у овој електрани оборен је 22. октобра 2008: 29.370 мегават-сати.
„Блок Б1” просечно годишње произведе струје у вредности од 194 милиона евра, а оба блока 373 милиона евра.

***

Једини
На светској листи првих десет произвођача електричне енергије, по критеријуму рада на мрежи у току једне године, „Блок 1” Термоелектране „Никола Тесла Б” једини је термоблок међу нуклеарним електранама. Имао је 8.323 сата, односно 347 дана производње.

***

Признање
Инжењери ТЕНТ-а који су успешно повећали енергетску ефикасност „Блока 1” и тако произвели прве „зелене киловате” добитници су годишње награде Привредне коморе Београда за најбоље радове и изуме.
– Нас четворица смо формално добитници награде, али она је у ствари признање целом колективу, који је увек био моторна снага у електропривреди Србије – рекао је инжењер Милош Милић, захваљујући се на признању.

***

За трећи блок
– Знање имамо, потреба за новим енергетским капацитетима реално постоји, па се надамо да ће ускоро заживети и пројекат „Блока 3”, који су некадашњи неимари визионарски предвидели – рекао је Горан Лукић, директор Термоелектране „Никола Тесла Б” на недавној свечаности поводом тридесетогодишњице.

***

Будућност
У протеклој деценији, ТЕНТ је у заштиту околине уложио више од 80 милиона евра. Планира се еколошка модернизација постројења за пречишћавање свих отпадних вода и изградња постројења за одсумпоравање димних гасова. У оквиру друге фазе ревитализације блокова, биће реконструисан горионик угља и решен проблем повећане емисије азотних једињења.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију