Светиње

ОСВЕШТАН ХРАМ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У БАРУ, ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ У ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТУ
Миленијум Светог Краља
Велелепни храм показује да је заиста „наша памет старија од њихове, наше самопоуздање и стрпљење много веће од њиховог”. У свети престо овог храма, највећег у Црној Гори, уграђене су честице моштију Светог Саве Освећеног, Светог Јована Владимира и јасеновачких мученика. Чином освештавања началствовао је патријарх јерусалимски Теофил III, саслуживао патријарх српски Иринеј, учествовало осамнаест архиепископа и митрополита из свих помесних цркава... Овај догађај и овај дивни подухват надживеће све нас и светлети кроз времена

Пише: Јован Пламенац
Фото: Календар „Црква 2017.” и Михаило Пламенац


Први захтјев за одређивање локације за изградњу храма у Бару надлежном државном органу поднио је свештеник Богић Фемић недуго након земљотреса 1979. године. Бар је израстао у модеран град, плански урађен, са булеварима – а није имао цркву. Нити је била предвиђена њена градња.
Комунистичке власти, како у Црној Гори тако и у Бару, у то вријеме Цркву су још увијек доживљавале као идеолошког непријатеља. И нудили су оцу Богићу да гради храм негдје на обронцима околних брда, што даље од центра града.
Стари митрополит црногорско-приморски Данило четири пута и његов викарни епископ Никанор једном долазили су код барског општинског руководства и молили за локацију за цркву. Узалуд.
Након двије године, 17. марта 1981, формиран је Иницијативни одбор за изградњу Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. На дан Светог Василија Острошког, 12. маја исте године, када народ Бара саборује у оближњем манастиру Рибљаку, који је он подизао, свештеник Богић Фемић је са прве плоче будућег конака у ватреном говору позвао окупљене људе да јавно протестују зато што власт Бара опструира изградњу православног храма у овом граду.
Протесте је организовао на градском тргу већ наредног дана. Народ се разишао, а отац Богић је на трг донио сто и столицу и упустио се у тродневни лични протест, не узимајући ни храну ни воду. На тај сто накачио је таблу на коју је исписао: „Тражим мјесто за Храм Божји, тражим мјесто за молитву!” Поставио је неколико икона и свеску у коју се потписало преко 5.000 Барана, подржавши га на тај начин. Било је то више од пола житеља самог града. Подржали су га не само барски православци, него и римокатолици и муслимани.
Услиједио је митинг пред градском Скупштином и – локација за храм је добијена. И то нешто више од два хектара, у центру Бара!
Ту, поред поште и хотела „Тополице”, отац Бошко је убрзо побо велики дрвени крст, који је освештао митрополит Амфилохије, а на Никољдан исте године замијенио га је бетонским. И љети и зими, па и по вјетру и киши, уочи сваке недјеље и празника, пред тим крстом служио је вечерњу службу. Литургију је служио у цркви Светог Николе у Старом Бару.
Управо на том мјесту изникао је велелепни Саборни храм Светог Јована Владимира.
На дан Светог Василија Острошког 1992, када је освештавао манастир Рибњак, митрополит Амфилохије је казао:
„Дао Бог да овај манастир буде квасац изградње великог Саборног храма у Бару, посвећеног Светом Јовану Владимиру. Знате, има оних који мисле да тај храм никада неће бити подигнут. Али, они заборављају да је наша памет старија од њихове и да је наше самопоуздање и стрпљење много веће и снажније од њиховог... Ми ћемо храм Светом Јовану Владимиру подићи, а њима поручујем, онима који сада имају власт у Бару – Бог им је дао шансу.”

ОД ТЕМЕЉА ДО КРСТА ЈОВАНОВОГ

Градња Саборног храма започета је 2006. Идејни пројекат урадио је архитекта Предраг Ристић, а изведбени архитекта Светозар Поповић. Али, није било новца, а и због других проблема градња храма није напредовала.
У мају 2009. митрополит Амфилохије формирао је Одбор за градњу храма у Бару на челу са инжењером Момчилом Станојевићем, који је управо завршавао радове на Саборном храму у Подгорици. Први бетон у темељну плочу храма изливен је 3. јула 2009. Потом је градња барског храма, дуго ишчекиваног, кренула фуриозно. Организовано је више донаторских вечери у Бару. Људи су давали обилно. Много новца утрошено је на темеље храма. То је фаза градње која се једва види, а пуно кошта. Барани су давали на повјерење.
Већ 29. августа 2009. митрополит Амфилохије одслужио је Литургију на првој плочи храма, на коти 0,00 метара. Крипта храма била је изграђена. У богослужбену функцију доведена је уочи Васкрса наредне године. Посвећена је Светом Александру Невском.
Без ангажовања велике грађевинске фирме и њених дизалица, на наизглед једноставан начин, али знатно јефтинији, уз врхунски стручни надзор, груби грађевински радови завршени су постављањем крста (реплике крста Светог Јована Владимира) на централну куполу 28. октобра 2012.
Храм димензија 54,00 х 36,80 метара, површине у основи 1.370 метара квадратних, висине 44,50 метара до врха крста на централној куполи, у који може да стане око 1.200 људи, највећи у Црној Гори и један од највећих у православном свијету, већи за неколико метара квадратних и од подгоричког Саборног храма, био је подигнут.
Грађевинци кажу да је то тек трећина обављеног посла. Преостало је да се ослика 4.860 квадратних метара зидова храма (безмало пола хектара), изради мермерни иконостас дугачак 18,5 метара, уради подни мозаик од око 1.700 метара квадратних, исклеше камен, застакли храм (само окулиса је 1.240), изради седам бронзаних и девет дрвених врата, обложи 28 стубова, поставе електро и аудио инсталације, подно гријање, уради вањско уређење на 2.800 метара квадратних... Пуно посла који је значио и пуно новца који је требало прибавити.

ЈЕДИНСТВЕНО ПРЕГНУЋЕ

Освештавање храма заказано је за 25. септембар 2016. године, на хиљадиту годишњицу од мученичке кончине Светог Јована Владимира.
За непуних годину и по осликано је око 80 одсто храма. Безмало даноноћно, посебно посљедњих мјесеци, радило је пет екипа фрескописаца, под руководством Анастасија Радовића. Само фреска Богородице Шире од Небеса, осликана у олтарској апсиди, велика је 80 метара квадратних...
И иконе на иконостасу осликане су у древној техници, на липовом дрвету, са исполираним, до високог сјаја изглачаним златним листићима у ореолима.
Од камена су урађени сви прозори на барском храму, комплетан подни мозаик, али и Часна трпеза, иконостас, трон...
Иконостас је урађен од више врста камена: бијелог из Македоније, оникса из Сириске бање и гватамале из Италије.
Каменом су поплочани сви тротоари и стазе око храма, црвеним и сивим каменом из Никшића.
Клесари, које су предводили Иван Стефановић и Драгиша Кркељић, за три године урадили су огроман и изузетно квалитетан посао. Радило их је и по десет истовремено.
Још током његове градње, у звоноливници „Вера” у Вороњежу у Русији, преуређеној војној фабрици за производњу каћуша, урађено је 11 звона за барски храм. Највеће је тешко 800, а најмање десетак килограма, што чини звучни ред у којем су распоређени тонови од најнижег до највисочијег и на њима је могуће „одсвирати” многе мелодије. Изливена су заједно са разним орнаментима на њима, високе умјетничке вриједности. На примјер, на највећем звону је икона Светог Јована Владимира, цитати из Јеванђеља, разни украси...
То није коначан број звона предвиђених за овај храм.
Звона су смјештена у два пирга, посвећена Светим цару Константину и царици Јелени, и Светим Кирилу и Методију.
Ово је, по свој прилици, једина звонара у Српској православној цркви на којој се звони ручно. Звонар је професор у барској Музичкој школи Александар Басараб, Украјинац. Њега су обучили звонари из Русије, гдје звонарску вјештину изузетно поштују.

ДОСТОЈАН ПРОГРАМ

У припреми за освештавање Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, догађаја великог на нивоу православне васељене, учествовало је много људи, добар дио свештеника Митрополије црногорско-приморске. Претходио му је драгоцјени Међународни научни скуп „Свети Јован Владимир – историја и предање (1016 – 2016)”, на којем је учествовало 55 научника из девет европских држава.
Пред освештавање, одштампана је импресивна монографија Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару Јована Маркуша.
Вече уочи освештавања, одржана је пригодна Академија. Бесједио је Епископ диоклијски Кирило, а у програму су учествовали хор из Елбасана, Никос и Гиоргиос Стратакис са Крита, глумци Петар Божовић и Јелена Мила, етно-група „Баклава” из Македоније, Ивана Жигон и „Косовски божури”, „Khaossia Ethno Ensemble Salentina” из Италије, бугарски хор „Свети Наум Охридски”, Црквена пјевница барског Саборног храма и Дјечји ансамбл КУД-а „Свети Јован Владимир” из Бара. И приказан је филм РТС-а о Светом Јовану Владимиру.
По завршетку академије приређен је величанствени ватромет.
Чином освештавања храма и Литургијом која је услиједила началствовао је Патријарх јерусалимски и цијеле Палестине Теофило III. Саслуживали су му Патријарх српски Иринеј, Архиепископ тирански и цијеле Албаније Анастасије, Архиепископ охридски Јован... Они су у Свети престо уградили честице моштију Светог Саве Освећеног, коју је донио Патријарх Теофило, јасеновачких мученика и светог Јована Владимира.
Овај догађај сабрао је 18 архиепископа и митрополита из свих помјесних православних цркава, 12 епископа СПЦ, представнике Македонске и Јерменске цркве, велики број јавних личности Црне Горе и Србије, дипломата, представнике Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Црној Гори, добротворе, приложнике, на хиљаде вјерника...
На ручку, на којем је било преко хиљаду званица, Митрополит Амфилохије уручио је новоустановљени Орден Светог Јована Владимира, којим их је одликовао Свети синод СПЦ, Патријарху Теофилу III, архиепископима Анастасију и Јовану, породици блаженопочившег протојереја-ставрофора Богића Фемића, најстаријем члану породице Андровић која вјековима чува крст Светог Јована Владимира Милу, архитектама Пеђи Ристићу и Светиславу Поповићу и протонеимару Момчилу Станојевићу.
Дан након освећења, на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира одржан је концерт Слободана Тркуље и Јелене Томашевић.

***

Фреско техника
Храм је осликан у традиционалној фреско техници. Креч који се користи за малтер на који се наноси боја док је несасушен, у фришком стању, треба да буде стар најмање четири године, а што је старији то је бољи. У некада широм Југославије познатој кречани код Спужа, гдје данас ваде мермер, нашли су креч стар више од 40 година. На тако квалитетном кречу осликана фреска не блиједи. Њено сазријевање траје и до 200 година.
У новије вријеме ни један други већи храм у свијету није осликан у фреско техници.

***

Хиљадугодишњица
Архијерејски сабор Српске православне цркве 2016. прогласио је годином Светог Јована Владимира. Освештавање барског Саборног храма било је круна обиљежавања хиљадугодишњице страдања првог српског владара светитеља. И круна труда, вјере и наде протојереја-ставрофора Богића Фемића и митрополита Амфилохија.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију