Србија - национална ревија, број 61
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 62

 

РЕЧ ПРЕ

Није лако решавати једначине без непознатих и витлати празном пушком. И велика неизвесност боља је од лоше извесности. Може ли нас радовати добитак ако смо се кладили на своју пропаст? У предворју још једног лелујавог лета, човеку се глава напуни лаких одговора на тешка питања. Зато смо се ми ветрили на путовању. Били смо у бањи Русанда, у Ткачким дворима у Ракарима, у Светој земљи, у мистичном Петроварадину. Подсетили на Љубицу Марић, Љубу Поповића, Шејку. Разговарали са Жарком Драгојевићем, Михаилом Дудашом... Лакше је кренути него се вратити. <

ГАЛЕРИЈА
Кућа у Ракарима код Мионице (Фото: Драган Боснић)
Дивљи коњи на Старој планини (Фото: Јосип Шарић)
Слано језеро у Меленцима код Зрењанина (Фото: Миодраг Грубачки)
Летећи кишобрани у Београду (Фото: Јосип Шарић)
На вашару у Руми (Фото: Жељко Синобад)
Један прозор у Суботици (Фото: Јосип Шарић)
Ткачки атеље у Ракарима (Фото: Драган Боснић)
У злату Златибора (Фото: Светлана Дингарац)
Леонид Шејка: „Соба Кузануса”, 1963.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ПО­ЗНО ПРО­ЛЕ­ЋЕ И МЛА­ДО ЛЕ­ТО 2017.
Срп­ске игре на сре­ћу

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈОМ САЗНАВАТИ СВЕТ
У по­тра­зи за со­бом

Од­ре­ди­шта
СТО ПЕ­ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА БА­ЊЕ РУ­САН­ДА У МЕ­ЛЕН­ЦИ­МА
Лек са дна мо­ра
До­ка­за­но је да је то сла­но је­зе­ро окра­јак Па­нон­ског мо­ра. Ме­лем­ност бла­та са ње­го­вог дна по­зна­та је одав­но, па ода­тле из­гле­да и име се­ла Ме­лен­ци. Ле­че се ов­де обо­ље­ња ре­у­мат­ска, ко­жна, ги­не­ко­ло­шка... Бањ­ски ком­плекс је у бо­ро­вој и ли­по­вој шу­ми, на за­шти­ће­ном под­руч­ју где оби­та­ва ви­ше од две сто­ти­не вр­ста пти­ца. Ва­ља­ло би да се Ба­на­ћа­ни, па и Ме­лен­ча­ни, при­се­те вре­ме­на ка­да њи­хо­ви пре­ци ни­су че­ка­ли да се из да­ле­ка по­ја­ве ин­ве­сти­то­ри и ча­роб­ни шта­пи­ћи, не­го су са­ми зна­ли шта им је чи­ни­ти

Текст и фо­то­: Ми­о­драг Гру­бач­ки

Оку­пља­ња
У РУ­МИ, НА ПА­ЗА­РИ­ШТУ, 270 ГО­ДИ­НА ПРИ­ВИ­ЛЕ­ГИ­ЈА
Сва­шта, ко на ва­ша­ру
Има ту све­га, чак се и нов­ца на­ђе. Не­ка­да су то би­ла ве­ли­ка тр­го­ви­шта, стра­те­шка ро­ба, жит­не и сточ­не бер­зе, да­нас не­ко­ме ви­ше ли­чи на огро­ман бу­вљак, али је и да­ље жи­во­пи­сно и ко­ри­сно. Да ни­је, не би тра­ја­ло још од 20. ју­ла 1747, ка­да је Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја да­ла Ру­ми пр­ве при­ви­ле­ги­је. Сва­ког тре­ћег у ме­се­цу ов­де се са свих стра­на, до­ма­ћих и стра­них, сја­ти љу­ди ко­ли­ко за још јед­ну Ру­му. Пр­о­сто је не­ве­ро­ват­но шта се све ту мо­же ку­пи­ти. „Не знам шта тра­жиш, али ту ћеш на­ћи”

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Хо­до­ча­шћа
ВАС­КР­ШЊИ ДНЕВ­НИК ИЗ СВЕ­ТЕ ЗЕ­МЉЕ
Сто­па­ма Бо­го­чо­ве­ка
На Пло­чи ми­ро­по­ма­за­ња, код Цр­кве гро­ба Хри­сто­вог, мо­лим се ду­го, ду­бо­ко. Су­зе са­ме те­ку, од љу­ба­ви, од ра­до­сти, од ми­ли­не. Сме­шим се. У зр­но бро­ја­ни­це мо­гу ста­ти. На Гол­го­ти увла­чим ру­ку у ру­пу где је био по­бо­ден Ча­сни крст и про­на­ла­зим ка­ми­чак. Још га чу­вам и по­не­ћу га на по­след­ње пу­то­ва­ње. У Ка­ни Га­ли­леј­ској до­ди­ру­јем ка­ме­не по­су­де у ко­ји­ма је Хри­стос пре­тво­рио во­ду у ви­но. У Ма­лој Га­ли­ле­ји сто­јим на ме­сту где је и Не­вер­ни по­ве­ро­вао. Код ка­пи­је за Ја­фу че­кам Бла­го­дат­ни Огањ, ко­ји до ме­не сти­же од ру­ке до ру­ке. При­но­сим га бра­ди, али она се не па­ли. Са­мо ми је ср­це у пла­ме­ну

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић

Пу­те­ви
У ТКАЧ­КИМ ДВО­РИ­МА У РА­КА­РИ­МА КОД МИ­О­НИ­ЦЕ, СА УМЕТ­НИ­ЦОМ ЗА­ГОР­КОМ СТО­ЈА­НО­ВИЋ
По ко­до­ви­ма пре­да­ња
Тка­ње је за њу на­лик на тво­рач­ку де­лат­ност, вер­ни тра­ди­циј­ски за­пис, ток нај­ду­бље су­шти­не на­ро­да. Пре­у­зи­ма, ка­же, ле­по­ту и дух ста­рих без­и­ме­них тка­ља. Зна да све тка­ље, у свим вре­ме­ни­ма, тка­ју на ис­тој ни­ти и при­зи­ва­ју исту све­тлост. Срећ­на је што при­па­да то­ме. Про­да­ла је стан у цен­тру Бе­о­гра­да и ку­пи­ла за­пу­ште­но има­ње на бр­ду у се­лу Ра­ка­ри. Та­мо је, нај­зад, осво­ји­ла сво­ју сло­бо­ду. Из­гра­ди­ла свој свет, у чи­јем је сре­ди­шту ста­ра ли­па. Свој ви­ди­ко­вац. И по­ка­за­ла нам да мо­гућ­ност из­бо­ра, хва­ла Бо­гу, по­сто­ји

Пи­ше: Ду­ши­ца Ми­ла­но­вић

Чи­тан­ка
МИ­СТИЧ­НИ ПЕ­ТРО­ВА­РА­ДИН И ТАЈ­НО­ПИС ЊЕ­ГО­ВЕ СА­КРАЛ­НЕ СИМ­БО­ЛО­ГИ­ЈЕ
Те­киј­ска Го­спа
По­след­ња тач­ка Пе­тро­ва­ра­ди­на пре­ма Срем­ским Кар­лов­ци­ма обе­ле­же­на је за­ни­мљи­вим „уга­о­ним ка­ме­ном”: нео­го­тич­ком ка­то­лич­ком Цр­квом Ма­ри­је Сне­жне (Го­спе од сне­га). Иако за­зву­чи па­ра­док­сал­но, до­вољ­но је ре­ћи Те­киј­ска Го­спа, и сви ће зна­ти о че­му је реч. За­ста­ће­мо ис­пред ове цр­кве, по­ред ко­је не­пре­ста­но про­ти­чу ко­ло­не во­зи­ла. Та­ко ће­мо при­зва­ти про­сто­ре и вре­ме­на, сре­сти мно­штво уз­бу­дљи­вих лич­но­сти, раз­гле­да­ти хра­мо­ве, упи­ја­ти уче­ња, при­су­ство­ва­ти ва­жним до­га­ђа­ји­ма. Док ми сто­ји­мо, све ће то про­ла­зи­ти ис­пред и кроз нас

Пи­ше: Ђор­ђе М. Ср­бу­ло­вић

Са­звуч­ја
МУ­ЗИ­КА СНО­ЛИ­КЕ СТВАР­НО­СТИ У ДЕ­ЛУ ВЕ­ЛИ­КЕ СРП­СКЕ КОМ­ПО­ЗИ­ТОР­КЕ
Кан­та­та за Љу­би­цу М.
„Ге­ни­јал­но об­да­ре­на же­на”, „све­ште­ни­ца умет­но­сти”, Љу­би­ца Ма­рић (1909–2003) про­шла је дуг пут и у ви­ше на­вра­та оп­чи­ња­ва­ла Евро­пу. Сво­је „ми­стич­не ви­тра­же зву­ка” до­но­си­ла из ве­ли­ких ду­би­на са­крал­ног пре­да­ња, тла и на­ро­да, ко­ри­сте­ћи цео ар­се­нал мо­дер­не му­зи­ке. Сту­ди­ра­ла је ком­по­зи­ци­ју, ви­о­ли­ну, ди­ри­го­ва­ње, кла­вир у Бе­о­гра­ду, Пра­гу, Бер­ли­ну. На­сту­па­ла уз Стра­вин­ског и Бар­то­ка, би­ла јед­на од пр­вих же­на ди­ри­ге­на­та у Евро­пи, срп­ски ака­де­мик од 1963. Го­ди­ну 2009, по­во­дом сто­го­ди­шњи­це ње­ног ро­ђе­ња, Уне­ско је про­гла­сио го­ди­ном Љу­би­це Ма­рић

Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

Ста­ри мај­сто­ри
ИЗ­ЛО­ЖБА СЛИ­КА ЉУ­БЕ ПО­ПО­ВИ­ЋА (1934–2016) У ВА­ЉЕ­ВУ
Уну­тра­шња ге­о­ме­три­ја сли­ке
Ни­ка­да не­ће­мо са­свим од­го­нет­ну­ти ње­го­во де­ло и ни­ка­да не­ће­мо пре­ста­ти да то чинимо. Ва­љев­ци су овог пр­о­ле­ћа под­се­ти­ли на свог зна­ме­ни­тог су­гра­ђа­ни­на ве­ли­ком по­став­ком у „Мо­дер­ној га­ле­ри­ји”, на ко­јој су не­ка де­ла пр­ви пут ви­ђе­на у јав­но­сти. Пр­о­мо­ви­са­но је и дру­го из­да­ње мо­но­гра­фи­је „Љу­ба”

Пи­ше: Све­тла­на Ми­ћу­но­вић

Све­то­ви
ПО­ВО­ДОМ 85. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦЕ РО­ЂЕ­ЊА СЛИ­КА­РА ЛЕ­О­НИ­ДА ШЕЈ­КЕ
Ди­ја­лек­ти­ка чу­де­сног
Свр­стан је ме­ђу нај­ва­жни­је тра­ди­ци­о­на­ли­сте и нај­ва­жни­је аван­гар­ди­сте у XX ве­ку. Ње­го­ви ра­до­ви прет­хо­де флук­су­су, нео­да­ди, ле­три­зму, box-ar­tu. Ме­ђу пр­ви­ма се код нас ба­вио пер­фор­ман­сом, ен­фор­ме­лом, на­сли­као не­ке од пр­вих хи­пер­ре­а­ли­стич­ких сли­ка у све­ту, на­ја­вио објект­ну умет­ност и есте­ти­ку ка­та­стро­фи­зма де­ве­де­се­тих, junk art, са­вре­ме­ну умет­ност ба­зи­ра­ну на ко­лек­ци­ја­ма, увео кон­цеп­ту­а­ли­зам у сво­је ства­ра­ла­штво, оста­вио пр­ве при­ме­ре та­ко­зва­ног сли­кар­ства ме­мо­ри­је и на­ја­вио пост­мо­дер­ну. (...) Би­ла је ово при­ли­ка да се још јед­ном при­се­ти­мо све­га то­га

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Жи­вот, ро­ма­ни
ЖАР­КО ДРА­ГО­ЈЕ­ВИЋ, ФИЛМ­СКИ РЕ­ДИ­ТЕЉ, СЦЕ­НА­РИ­СТА И ЕСЕ­ЈИ­СТА, О ЕПОХАЛНИМ ИС­КУ­ШЕ­ЊИ­МА И ПОВРАТКУ ВОЉЕ ЗА СМИСЛОМ
На­ше гре­шке из до­бро­те
За­ви­чај­ност је трај­ни ду­хов­ни и ду­шев­ни за­пис у на­ма. Ка­ко ула­зи­мо у го­ди­не, све ја­сни­је уви­ђа­мо ње­ну ду­би­ну и уни­вер­зал­ност. Пре­не­брег­ну­ли смо вред­но­сти оно­га што има­мо и за­то ола­ко из­гу­би­ли то­ли­ко то­га. Жи­ви­мо у све­ту естра­де, ме­диј­ске „бу­ке и бе­са”, ри­ја­ли­ти­ја, ре­кла­ма и пот­чи­ње­но­сти, да не би­смо жи­ве­ли у све­ту ду­ха и от­по­ра. Уло­га тих су­ро­га­та је ре­пре­сив­на и де­струк­тив­на. Мо­дер­ни чо­век до­спео је у мрач­ни ћор­со­как и је­ди­на на­да му је по­вра­так пр­во­бит­ном сми­слу. Пре­у­те­ме­ље­ње и оце­ло­вље­ње. У осно­ви срп­ског би­о­ло­шког опа­да­ња је ду­хов­ни а не ма­те­ри­јал­ни про­блем. Ако му у духовном не на­ђе­мо ле­ка, не­ће­мо ниг­де

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

По­бед­ник
МИ­ХА­ИЛ ДУ­ДАШ, НАЈ­БО­ЉИ СРП­СКИ ВИ­ШЕ­БО­ЈАЦ
Би­ти бо­љи од се­бе са­мог
У атле­ти­ци по­сто­ји строг и по­штен за­кон: не бо­ри­ли­шту си сам и све за­ви­си од те­бе. Так­ми­чиш се да над­ма­шиш се­бе, а не да по­ра­зиш дру­ге так­ми­ча­ре. Спорт је ве­ли­ка при­ви­ле­ги­ја, по­ред оста­лог и за­то што спор­ти­сти омо­гу­ћа­ва да жи­ви игру. Ту увек до­да­јем и бор­бу, јер је тај еле­мент у мом ка­рак­те­ру. Сна­га све­ко­ли­ке ма­ни­пу­ла­ци­је и из­вр­та­ња око нас да­нас је огром­на, го­то­во де­мон­ска, и пред­ста­вља ве­ли­ко ис­ку­ше­ње. Ако оста­не­мо ода­ни сво­јим про­ве­ре­ним вред­но­сти­ма, из­др­жа­ће­мо и по­бе­ди­ти

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

По­др­шка
ПРЕ­ВЕН­ТИВ­НИ ПРЕ­ГЛЕ­ДИ, ЗНА­ЧАЈ И ПРЕ­ПО­РУ­КЕ У СА­ВРЕ­МЕ­НОМ СПОР­ТУ
Зам­ке пре­тре­ни­ра­но­сти
Не­до­вољ­на фи­зич­ка ак­тив­ност и не­здрав стил жи­во­та но­си ри­зи­ке, али они по­сто­је и ако се спор­том ба­ви­мо нео­д­го­ва­ра­ју­ће и не­струч­но. Из­ла­га­ње на­по­ри­ма за ко­је орга­ни­зам ни­је фи­зич­ки спре­ман, као и ви­сок ин­тен­зи­тет оп­те­ре­ће­ња у ду­жем пе­ри­о­ду без аде­кват­ног опо­рав­ка, мо­гу би­ти опа­сни по здра­вље спор­ти­ста, па чак и угро­зи­ти жи­вот. Ко­ја до­за ак­тив­но­сти је оп­ти­мал­на пр­о­це­њу­ју струч­ња­ци из обла­сти ме­ди­ци­не спор­та

Сту­ди­је
НО­ВИ ВА­ЖАН СЕР­ТИ­ФИ­КАТ ЗА БЕ­О­ГРАД­СКУ ПО­СЛОВ­НУ ШКО­ЛУ
Европ­ско упра­вља­ње ква­ли­те­том
До­би­ја­њем сер­ти­фи­ка­та за свој си­стем упра­вља­ња ква­ли­те­том, у апри­лу ове го­ди­не, БПШ је учи­ни­ла још је­дан кру­пан ко­рак у прав­цу ком­па­ти­бил­но­сти на европ­ском про­сто­ру ви­со­ког обра­зо­ва­ња. То до­но­си низ по­зи­тив­них ефе­ка­та, на до­бро­бит дру­штва и свих уче­сни­ка обра­зов­ног про­це­са, али и оба­ве­зу­је да се уна­пре­ђе­ња на­ста­ве

Текст: проф. др Ма­ри­ја­на Ви­дас-Бу­ба­ња, проф. др Зо­ра­на Ан­тић

Ве­зе
„ТЕ­ЛЕ­КОМ СР­БИ­ЈА” НА­СТА­ВЉА ДА УЛА­ЖЕ У ЗНА­ЊЕ И РАЗ­ВОЈ
По­др­шка тех­но­ло­шком пред­у­зет­ни­штву
У окви­ру пр­о­гра­ма „mts стар­тап убр­за­ње”, мла­дим пред­у­зет­ни­ци­ма бес­по­врат­но до­де­ље­но 20.000 евра за да­љи раз­вој њи­хо­вих пр­о­из­во­да. Пре­ма ви­зи­ји ове ком­па­ни­је и орга­ни­за­ци­је Стар­тит, у Ср­би­ји би до 2020. тре­ба­ло да бу­де об­у­че­но 100.000 мла­дих ИТ струч­ња­ка ко­ји ће оста­ти у зе­мљи и раз­ви­ја­ти соп­стве­на по­слов­на ре­ше­ња

При­зна­ња
ДВЕ ПРЕ­СТИ­ЖНЕ ЕВРОП­СКЕ НА­ГРА­ДЕ „МЕР­КУ­РУ” ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ
Пре­по­зна­та до­стиг­ну­ћа
На­гра­де за нај­бо­љу бал­кан­ску бол­ни­цу „Мер­ку­ру” и за нај­бо­љег ме­на­џе­ра др Де­ја­ну Ста­но­је­ви­ћу уру­че­не на све­ча­ној це­ре­мо­ни­ји у Лон­до­ну, у окви­ру са­ми­та „До­стиг­ну­ћа 2017”. По­се­бан зна­чај то има сто­га што до­ла­зи у вре­ме ка­да „Мер­кур” обе­ле­жа­ва се­дам­де­сет го­ди­на успе­шног ра­да

 

 

Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију