Србија - национална ревија, број 69
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 69

 

РЕЧ ПРЕ

„Понекад ми Господ помаже тако што припусти жгадију на ме.” Опкољени данашњим лицима зла, од пројектоване самомржње до конвертитског лудила, од оних који су бомбардовали породилишта до произвођача ђаволских лажи, сетимо се аутора те реченице, великог песника. На све спољашње притиске и унутрашње деструкције, ове 2018, о стогодишњици Великог рата, требало би одговорити књигом оновремених цитата: шта су о Србима изрицали туђински државници, песници, војсковође... А ми знамо да и данас имамо шта, како и чиме бранити. Томе у прилог и нови број Националне ревије. <

ГАЛЕРИЈА
У кањону Невидео, Црна Гора (Фото: Драган Боснић)
Барјактар на жетвеним свечаностима у Бачкој (Фото: Драган Боснић)
Бандаш (предводник жетелаца) и бандашица (Фото: Драган Боснић)
Поглед на дринско језеро Перућац са Таре (Фото: Миодраг Грубачки)
Манастир Рача, XIII век (Фото: Драган Боснић)
Поглед од Тичијег Поља, на планини Озрен, ка Црној гори (Фото: Светлана Дингарац)
Градски трг у Бечеју (Фото: Архива Општине Бечеј)
Хор „Вила” из Приједора, 2011. (Фото: Архива Хора)
Недељко Гвозденовић: „Зеч¬ја ко¬жа”, 1933, Му¬зеј са¬вре¬ме¬не умет¬но¬сти, Бе¬о¬град

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Пролог
И ПОСЛЕ СТО ГОДИНА ЛУТАЊА
Обично чудо београдско

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
НА ПРАЗНИК ПОЛАГАЊА РИЗЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Слава у Кареји

Зрно
ЖЕТВЕНЕ СВЕЧАНОСТИ НА СЕВЕРУ БАЧКЕ
Захвалност за дарове земље
Свугде је тако под огромним небесима над Равницом. Почиње у априлу, када се благослови жито, а завршава крајем септембра, кад се симболично предаје хлеб. У буњевачким крајевима жетеоци (косци) зову се рисари, а предводи их бандаш. Дужијанца, светковина завршетка жетве, у Суботици се празнује више од једног века. Од 1993. прерасла је у посебну културну, верску и туристичку манифестацију. Што кажу тамошње лоле: „Кад се коси да сам код оваца, кад се руча да сам код косаца”

Текст и фото: Драган Боснић

Ходочашћа
ПОД СКУТИМА ТАРЕ, ОВОГ НЕСИГУРНОГ ЛЕТА
Стазом рачанских монаха
Тај пут кроз шуму, од манастира до извора Лађевац, налик је на духовни и боготражитељски, пун знакова и препрека. Својим корацима савладавали су га рачански монаси, они којима су песме посвећивали Милорад Павић и Милосав Тешић, и које је Гаврил Стефановић Венцловић звао „браћом Дрињанима”. „Кад се ствари у неком времену замуте, треба ићи ка извору. Одатле стижу и чистота и бистрина”

Пише: Гордана Симеуновић

Окупљања
УКУСИ И МИРИСИ СРБИЈЕ: ПАСУЉИЈАДА У ПЕТРОВАРАДИНУ
Поклоњење пасуљу
Пасуљ је сиротињска мајка. Одржао нас је бар колико и хумор и песма. У тешким временима, једеш га сад, па после кад има. Данас од пасуља праве салате, пљескавице, намазе, зимницу, свакојаке ђаконије. Додају му ким, ђумбир, нану, босиљак, рузмарин... Чика-Гугл тврди да је пасуљ најприпреманије јело на свету. Само на једном српском сајту налазимо 192 рецепта за јела од пасуља. А на окупљања око котлића у којима се крчка пасуљ наићи ћете широм Србије. У таквим приликама увек је весело и ветровито. Видећемо како је овог лета било на Пасуљијади на Дунаву подно Петроварадинске тврђаве

Пише: Петар Милатовић

Шине
СТАРА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА У БЕОГРАДУ И КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ИДЕЈЕ
Возом у нову епоху
После 134 године, то репрезентативно здање, које нас је толико пута испраћало на далек пут, сада и само путује у сећање и у сопствену нову улогу. Зато је право време да се многе ситнице, подаци и приче сакупе и сачувају за потомство. Није био лак, али јесте светао и за понос тај преображај Београда од оријенталне касабе до модерне европске престонице. Дирљиво је колико се тада озбиљно промишљало о суштини града и његовог развоја. У истој композицији били су електрификација српских градова, индустријализација, нови начини производње и још триста чуда

Пише: Милош Лазић

Споменица
НА БРАНИКУ ПАМЋЕЊА: ЂОРЂЕ  МИХАИЛОВИЋ, ВЕЧНИ ЧУВАР СРПСКОГ РАТНИЧКОГ ГРОБЉА У СОЛУНУ
Последњи јунак Великог рата
Ни сада, када се ближи шездесета годишњица његове службе, он не скида униформу Српске војске. Иако званично у пензији, и сада долази свакога дана да помогне своме наследнику. И данас бди на хумкама и успоменом на највеће хероје које су Срби имали у својој нововековној историји. Тако, увек са њима, постао је један од њих. Сваки сусрет са Ђорђем Михаиловићем, па и овај недавни, отвара исто питање: а ми, потомци, ко смо ми? Знамо ли и јесмо ли достојни?

Пише: Мишо Вујовић

Око
НЕДЕЉКО ГВОЗДЕНОВИЋ (1902–1988), СЛИКАР, ПРОФЕСОР, АКАДЕМИК
Тајна уздржаности и игре
О њему су писали највећи српски ликовни критичари, стручњаци и познаваоци. Његов пут од Херцеговине, преко Минхена, до Београда често је био тегобан, у знаку оскудице, али увек господствен. Студенти су га звали Маркиз. Био је сликар велике културе, врстан зналац историје уметности и мајстор суптилно обрађене површине слике. Море је сматрао сувише вулгарним за сликање, али је волео да се искраде и градским аутобусом оде до задњих станица, на београдску периферију. Тамо је откривао фина сазвучја боја, људе, кафанице, и атмосферу породице коју није имао

Пише: Дејан Ђорић

Пој
СРПСКО ЦРКВЕНО ПЈЕВАЧКО ДРУШТВО ИЗ ПРИЈЕДОРА И ЊЕГОВ БУМ НА „ЈУТЈУБУ”
Вилински
Основана пре више од сто тридесет година, „Вила” је увијек делила судбину свога народа. Колико је међу Србима било српске културе и духовности, вјере и вертикале вриједности, толико је снаге било у „Вилином” замаху. Обновљена 2000. године, „Вила” је дала велики допринос култури Крајине и Српске. Ни са једног међународног такмичења није се вратила без награде. Њено извођење „Псалма 135” у приједорској цркви о Духовима, слави града, на „Јутјубу” је видјело преко два и по милиона људи. У коментарима, они свједоче о потресености љепотом, узнесености небоземним појањем. О сузама које саме теку и о хоровима анђеоским

Пише: Сандра Кљајић

Дамари
ИЗ КЊИГЕ ПРОЗЕ МИЛАДИНА ЋУЛАФИЋА
Прође памет ко трешње
Деценијама ослушкује, препознаје и бележи. Уздуж и попреко слаже приче, изреке и речи. Лови дубине земље и језика, малу личну митографију. У светлу неке његове слике, у бљеску реченице, у зачину хумора и парадокса, раскриљују се целе карактеролошке студије, нарав и мудрост народа. Свестан његових врлина и мана, писац воли тај наш свет и разуме га. Живи његовим животом. Иначе не би умео да га слуша и чује, да га бодри и лечи. Зна да језик памти боље од нас, зато га и призива у помоћ. Тако настају ове мајсторске минијатуре, изворне и предањске, окате

Живот, романи
ПИСАЦ НИКОЛА МАЛОВИЋ, ЛУТАЈУЋИ БОКЕЉ СИГУРНА КОРАКА, ОБАЛСКА СТРАЖА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тешко је бити Србин у Црној Гори
Његове књиге су пуне удица које спасавају и писца и читаоца. Из своје књижаре „Со”, на тргу Херцеговог града, на своме свевременом острву, не дâ да Бока потоне у конвертитско лудило и да свет обљутави од неслане лажи. Са своје нулте надморске висине види како Србију, рашчеречену рукама странаца и њихових марионета, силују и шутирају цокулом у главу, у разум, у достојанство. Потребан јој је „јунак нашег доба”, спреман да устане и умре за Србију. Ако није национална, држава постаје предузеће. Црногорска издаја није само отпадништво, него и културно самоубиство. Тоталитаризму тржишта и примитивизму либералног капитализма мора се супротставити мајсторством. Није књига све што има форму књиге

Пише: Бранислав Матић

Арена
ДУШАН ТАДИЋ, СРПСКИ ФУДБАЛСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ, ОД ОВОГ ЛЕТА ИГРАЧ ХОЛАНДСКОГ „АЈАКСА”
Пут за радикалне промене
Према расположивим квалитетима, на Мондијалу у Русији смо могли и морали више. Ваља нам да добро размотримо зашто нисмо. Велика очекивања навијача и јавности не треба сузбијати него оправдати и њима хранити своју смелост, своју снагу. Добро је што српски клубови у последње време бележе боље резултате на евро-сцени. Позитивне ланчане последице тога могле би нас водити ка решењима која тражимо. У „Ајакс”, један од петнаестак најбољих клубова на свету, дошао сам зато што у мојој каријери недостају Лига шампиона и титуле

Пише: Дејан Булајић

Узлазна линија
ОПШТИНА РУМА НАСТАВЉА СВОЈ РАЗВОЈНИ ЗАМАХ
Лидер у улагањима
Уз Нови Сад и Сомбор, како је прогласила покрајинска влада Војводине, Рума на том простору предњачи у инвестицијама. Ничу фабрике, обнављају се улице и путеви, школска и спортска инфраструктура, унапређују индустријско-радне зоне. Од почетка 2018. вредност расписаних тендера на капиталним пројектима премашује 500 милиона динара. А интересовање инвеститора не јењава

Пише: Миле Вајагић

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ПОДСТИЧЕ МЛАДЕ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОМЕНЕ
Покренути покретаче
„Идеја нам је да изградимо архитектуру будућности засновану на појединцима који у свом окружењу покрећу и себе и друге, креирајући иновације у различитим областима”, каже Марија Бошковић, директорка Сектора за односе с јавношћу у овој угледној српској компанији. „,Телеком Србија‘ је на време погледао у будућност. Препознали смо област која има развојни потенцијал и потпуно је природно да подстичемо људе да користе и развијају нове технологије”

Здравље
„ТЕРМЕ МЕРКУР”, МОДЕРАН БАЊСКИ КОМПЛЕКС
Мелеми природе и знања
Терме обједињују све оно што чини модерну бањску услугу: примену минералних вода у лечењу, кроз традиционалне услуге „Меркурове” балнеологије, у комбинацији са савременом медицином, високом технологијом и превентивним велнес и спа садржајима. Услуге су доступне свим бањским гостима, без обзира на разлоге њиховог доласка и на објекат у којем су смештени

 

Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију