Србија - национална ревија, број 78
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 78

 

РЕЧ ПРЕ

Чуда су, наравно, могућа. Најбољи доказ смо ми сами: чудо опстајања. И збивања у Црној Гори након усвајања срамног „Закона о слободи вјероисповести” – то нагло збацивање кривотворитељских окова и израњање истинског лица народа – право су чудо. (А мислило се да је ђаволијада успела и да веродостојна Црна Гора више не постоји.) Том чуду одазвала се цела православна васељена. Национална ревија, разуме се, била је тамо. На литијама и молебанима у Никшићу, Подгорици, Пљевљима, Беранама, Бару, Боки, Пиви... Видели смо „ерупцију молитвености, доброте, лепоте, подвига, мудрости”. Посведочимо. <

ГАЛЕРИЈА
Литија од Острога ка Никшићу, фебруар 2020. (Фото: Жељко Шапурић)
Молебан на Тргу слободе у Никшићу, фебруар 2020. (Фото: Фото: Жељко Шапурић)
Литија у Бару (Фото: Дејан Вукић)
Село праисторијског рибара у Радмиловцу (Фото: Мирко Бабић)
Етно група „Траг”, са приновама (Фото: „Траг”)
У Савамали, Београд (Фото: Архива Туристичке организације Београда)
Кућа на Црквеном брду, Врњачка Бања (Фото: Архива Општине Врњачка Бања)
Здање „Београдске задруге” у Савамали, Београд (Фото: Жељко Синобад)
Параћин (Фото: Бојан Петровић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ЗАРОБЉЕНИ У „ПРОШИРЕНОЈ СТВАРНОСТИ”
Човек и човеколики

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ЧУДО, ТУ ОКО НАС
Црна Гора се јави

У жижи
ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ ЈОАНИКИЈЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ
Глас народа, глас Божји
Пошто је Скупштина Црне Горе починила отворено безакоње, ми смо сазвали ову највећу и најљепшу народну скупштину, да се чује и њен глас. Чини је цио вјерујући народ, и стари и млади. Нијесмо дозволили да се у црквеној порти браћа исте вјере и поријекла дијеле национално или страначки. Тако смо добили велики благослов Божји. Народ се ужелио измирења, јединства и истине. Истрајно брани своје светиње, са задивљујућом ведрином, вјером и слогом. Подвижнички и креативно. Режимски отровни трикови су превазиђени, више не дјелују ни у мјесној заједници, камоли у Цркви

Пише: Мишо Вујовић

Завичај
ПОД ГРМЕЧОМ, СТАЗАМА БРАНКА ЋОПИЋА, КРОЗ БАШТЕ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Свет бескрајан и тесан
Није он, знамо, био несаломив. Али и данас се здраво ори његов смех пред тежином света. У родном крају великог писца мало шта је као у време кад је он долазио. Старији га још памте, препричавају његове анегдоте и досетке, препознају његове „згубидане” и „рођене бене”, људе који „грле цијели свијет”. Његов дјед Раде и његова „мала из Босанске Крупе” су заправо сви они. Да ли ће, поред нас живих, родну кућу Бранка Ћопића заиста обнављати влада Азербејџана?

Пише: Илијана Божић

Времеплов
У РАДМИЛОВЦУ, КОД ВИНЧЕ, ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА ПРАИСТОРИЈСКА РЕКОНСТРУКЦИЈА
Живот и сан древних рибара
Дунав је хранио њихову крв, веру и машту кроз миленијуме. Давао и узимао све што је требало. Хиљадама година нису се селили, нису ратовали. Живели су једноставно и с мером, имали соларни календар, планина им служила као мушица на нишану, дом и живот бранили ватром, ономе најузвишенијем давали уметнички израз... О свему томе сазнајемо шетајући кроз необичну насеобину праисторијског рибара реконструисану надомак Београда, на огледном добру престоничког Пољопривредног факултета

Пише: Гордана Симеуновић

Ходочашћа
У КУЋАНИМА, ПОДНО МУРТЕНИЦЕ, ЈЕДНА ОД НАЈНЕОБИЧНИЈИХ ЦРКАВА БРВНАРА У СРБИЈИ
Тај малени горостас
Никла је у тешким временима ропства, као чувар знамења, скровиште наде. Невидљива рука сачувала је и црквицу и народ њен, та два чуда. Стоји тамо скоро два и по века без иједног ексера. Горела је и пљачкана, па опет ницала, „однекуд долећела”. Царске двери осликао је 1780. поп Симеон, из чувене бјелопољске сликарске породице Лазовића. Овде не можете допрети нестрпљењем ни забасати случајно. Да бисте ово видели, морате се потрудити, желети, морате знати како да надживите царства

Пише: Милош Матић

Летопис
ЗАПИСИ ИЗ СТАРОГ ПАРАЋИНА
Под руком мајстора
Бомбонџије, сајџије, ћурчије, обућари, пекари, посластичари, содаџије, кројачи, фотографи, кафеџије, дућанџије, казанџије, стаклоресци, грнчари, бојаџије, фризери, ковачи, пушкари, ужари, пинтери, воскари... Они су свакога дана, радећи своје, ткали ту фину мрежу староварошког живота. Чували дух града, тајну умећа, бонтон, отмену присност. А онда су дошла друкчија времена, хрупили људи који не разумеју много тога важног

Пише: Слађана Ристић

Задужбинари
ЛУКА ЋЕЛОВИЋ ТРЕБИЊАЦ (1854–1929), ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ДОБРОТВОРА У НОВОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Висока школа племенитости
Да, умео је с новцем, али није ствар у томе. Он је био, ето тако, визионар. Није он служио новцу, него је његов новац служио целом његовом роду. То су налагали његово узвишено родољубље и старинско поштење. Имао је само четири разреда основне школе, а од своје тридесет треће био председник „Београдске задруге” и до смрти председник управе Народне банке. Сву своју имовину, невероватних тридесет милиона оновремених динара, оставио је Београдском универзитету

Пише: Милош Лазић

Препород
ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ СРПСКИХ ЕТНО ГРУПА БЛИЖИ СЕ ПУНОЛЕТСТВУ
Нова генерација трагача
„Траг” не доноси само бисере српског музичког наслеђа, из дубина времена, него и подмладак кроз који ће та музика наставити да живи. Почетком прошле године рођена је Аника, на пролеће Василије и Филип, на лето Вукашин и Анђелија. Зову их „малим трагачима”, „најлепшим трагом ‘Трага’”. Са њима, блистави пример ових дивних младих људи светли још јаче

Примери
ЕМИЛИЈА СТОЈАНОВИЋ, ДОСКОРА МЛАДА КОШАРКАШКА ШАМПИОНКА, САДА УЗОРНА НАУЧНИЦА
Ништа мањи изазов
Била је јуниорска и кадетска репрезентативка Србије, професионално играла у Ковину, Нишу, Француској. Сада је потпуно посвећена докторским студијама и универзитетској каријери. Највише се бави проблемима допинга у спорту, али и другим сложеним темама, попут коштаног метаболизма код спортиста. Добитник је Националне стипендије „За жене у науци”

Пише: Дејан Булајић

Престоница
И ПОЧЕТАК 2020. У БЕОГРАДУ ОСТАЈЕ У ЗНАКУ ТУРИЗМА
Наставак плодне формуле
У 2019. задржана је тенденција раста. Инострани гости чине 75 одсто укупне посете. У промотивним активностима Туристичке организације Београда посебно усредсређење на тржишта Кине, Русије, САД, Турске, Немачке и Грчке

Север
БОГДАН ЛАБАН, ГРАДОНАЧЕЛНИК СУБОТИЦЕ
Домети капиталних пројеката
После вишедеценијских неделотворних прича, завршава се обилазница око града и обнова Народног позоришта. У Привредну зону „Мали Бајмок” настављају да пристижу озбиљни инвеститори. У току је темељна ревитализација Палића, као и заштита тог биодиверзитета. (...) Искушења нису мала, али ни планови у 2020. години

Смер
ЧЕДОМИР БОЖИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ЖАБАЉ, О РАЗВОЈНОЈ СТРАТЕГИЈИ, ПЛАНОВИМА И ОСТВАРЕЊИМА
За свестран квалитет
Великим трудом ствара се привлачан инвестициони амбијент. Са пољопривредницима се сарађује непосредно и усаглашено. Улаже се у инфраструктуру, делатности од јавног интереса, у подмладак. У културу и народно стваралаштво. Од свега тога саздана је једна модерна визија будућности

Средишта
ВРЊАЧКА БАЊА У ЗАМАХУ И ТОКОМ 2020.
Све боље и богатије
Након великих инфраструктурних улагања у минулим годинама, Бања се сада усредсређује на развијање туристичких садржаја. То ће директно утицати на даље повећавање посете и броја ноћења. Туристичко унапређење планине Гоч, заокружење спортске инфраструктуре, панорамска гондола, проширивање шетачке зоне, аква парк, јачање постојећих и покретање нових манифестација – само су неке од планираних ствари

Кораци
ВЕЛИКИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ЛОГИСТИЧКИ ЦЕНТАР У ЗОНИ „РУМСКА ПЕТЉА”
Ослонац на новим технологијама
Холандско-македонска компанија „Гресто” бави се промоцијом савремених пољопривредних система, изградњом стакленика, употребом најновијих ђубрива и технологија. Имаће овде и центар за обуку српских пољопривредника. Поред квалитета, важно је имати производ кад га мало ко има. Тада су исплативост и зарада највећи. Вредност инвестиције је два милиона евра

Текст и фото: Миле Вајагић

Семе
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ, УСТАНОВА ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
У светском врху
Читаоци „Националне ревије” могли су се уверити колико је минула година била успешна за овај Институт. У 2020. његова домаћа и међународна позиција биће додатно учвршћена. Велика улагања у врхунску науку и њену примену, у нове технологије и најбоље младе научне кадрове, у проширење сортимента и приближавање непосредним пољопривредним произвођачима

Здравље
НАСТАВЉАЈУ СЕ ПОГОДНОСТИ У „МЕРКУРУ” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Зимске благодати
Значајни попусти на посебно прилагођене програме „Живети са дијабетесом”, „Покрет без бола”, „Гастро пакет”, „За сваки џеп”, „Одмор за душу и тело”. За лечење, окрепљење, одмор. За децу и одрасле, младе и старе, појединце и породице

Везе
„ЛАСТИНОМ” ЛИНИЈОМ КА ВЕЛИКОМ СРПСКОМ ТУРИСТИЧКОМ ЦЕНТРУ
На златној планини
Одавно се знају „Ласта” и Златибор. Још од времена када је овај угледни превозник своју трасу ка Приморју преместио туда. И сада је „Ласта” тамо свакога дана, и лети и зими. Вози кроз прелепе пределе до срца планине. А „Ластина” туристичка агенција организоваће вам тамо одмор баш у складу са вашим потребама


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију