ИЗГРАДЊА ПАРАКЛИСА ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА НА УРАЛУ, У СРЦУ ЕВРОАЗИЈЕ У молитвеном јединству Параклис у Цркви иконе Богородице Казанске биће прво култно место у руском пространству посвећено српским страдалницима у Јасеновцу. Капела ће бити изведена у српском стилу. На великој фресци, са једне стране биће сабор руских новомученика, са светом царском породицом, патријархом Тихоном, многим епископима, монасима, мирјанима. Са друге стране биће новомученици јасеновачки, са светим Петром Дабробосанским, Платоном Бањалучким, Вукашином из Клепаца... Потребна је велика духовна и новчана подршка
Руски град Орск, на јужном Уралу, основан је 1735. као утврђење за одбрану Царства са југа. Ту, на ушћу реке Ори у Урал, војници и уралски козаци штитили су државну границу од упада Киргиза–Кајсака и Башкира. У XIX веку значај тврђаве је знатно мањи, јер је гарнизон пресељен 270 километара дубоко у провинцију. Насеље је прерасло у град, у којем живе трговци и појављују се мале фабрике (кожара, пивара, циглана...). Хронике бележе важне посете тврђави и граду у XVIII и XIX веку. Астроном Кристофер Ојлер, син познатог математичара Леонарда Ојлера, по налогу Санктпетербуршке академије наука, од 23. маја до 14. јуна 1769. са овдашње планине Преображењскаја, из привремене опсерваторије, посматрао је пролазак Венере испред сунчевог диска. Немачки путник и руски академик П. С. Палас у тврђави Орск био је 1769, а немачки научник Александар Хумболт 1829. Царевић Александар Николајевич (будући цар Александар Други), путујући по Русији, посетио је тврђаву Орск 1837. Са њим је путовао и велики руски песник В. А. Жуковски, остављајући у свом дневнику цртеж цркве од камена и дрвета на планини Преображењскаја. Украјински песник и сликар Тарас Шевченко у тврђави Орск био је годину дана у изгнанству (1847–1848). Царевић Николај Александрович Романов (будући цар Николај Други) посетио је град 1891. Током грађанског рата Орск су дуго храбро бранили „бели”, под командом познатог атамана Александра Дутова. После жестоких борби на Кумачкој висоравни 1918–1919, током којих је Орск четири пута прелазио из једних руку у друге, град коначно преузимају „црвени”.
Након успостављања совјетске власти, Орск је постао индустријски град. Ту раде два погона за машиноградњу и прераду нафте. Овдашњи комбинат је још од 1930-их производио најчистији никл у СССР-у. Фабрика тракторских приколица израђивала је и аутобусе. Упоредо са тим ницала су насеља за раднике, језгро новог Орска. Тај део града налази се на десној обали Урала, у Европи, старо језгро је на левој обали, у Азији. Деведесетих година, током тешке кризе државе и привреде, индустрија је доживела слом. Престала је, практично, сва производња. Опоравак града, данас, није ни лак ни брз.
Један од важних знакова тог опоравка је и нови замах православне духовности. Од 2002. у селу надомак Кумачке висоравни, тамо где су биле најжешће борбе између „белих” и „црвених”, постоји црква у част иконе Богородице Казанске. Храм је у прерађеној згради некадашње продавнице, наслоњене на петоспратницу из совјетског периода звану хрушчовка. Од 2003. сваког 4. новембра, на празник иконе Богородице Казанске, литија из овог храма иде до Капеле светих новомученика Руске Цркве на Кумаку, која је и саграђена те године.
О замаху православног живота у Орску Национална ревија писала је подробно у броју 67, из 2018, када су наши репортери први пут боравили у Орску.
– Наш Храм иконе Богородице Казанске успоставља своје литургијске традиције повезан са богослужбеним богатством Српске цркве – подсећа нас свештеник Максим Бражњиков, старешина орске цркве. – Од 2016, на празник наше заштитнице, славимо крсну славу на српски начин. Од 2017, по двоструком епископском благослову, српском (епископа пакрачко-славонског Јована) и руском (епископа орнског и гајског Иринеја), пренели смо из Пакраца у наш храм честицу моштију новомученика јасеновачких. И дан посвећен тим светим српским новомученицима, 13. септембар, обележавамо као своју крсну славу.
ЗА ВЕЛИКО УНУТАРЊЕ ИЗМИРЕЊЕ
Потребе су нарасле, у импровизованој цркви, некадашњем простору продавнице, више се не може. У зиму 2018. парохијско веће покренуло је изградњу нове цркве, праве. Одмах је одлучено да ће у новој Цркви иконе Богородице Казанске један параклис, са бочним олтаром, бити посвећен новомученицима јасеновачким и другим новомученицима Руске и Српске цркве. Од градске управе добијена је и локација: на Кумаку, тамо где су биле најжешће братоубилачке борбе „белих” и „црвених”. – Наш задатак је да баш на том месту саградимо нови храм, поред осталог као симбол великог унутарњег помирења које је толико потребно нашем народу, као и братском српском – наставља отац Максим. – Икона Богородице Казанске је 1612. донела мир у Русију, па нека и сада буде тако, у овој нашој заједници око ње окупљеној. Нека насели мир и праштање у наше земље и наша срца. Параклис у Цркви иконе Богородице Казанске биће прво култно место у руском пространству посвећено новомученицима јасеновачким. О српском страдалништву у Јасеновцу не зна се довољно у Русији, вели отац Максим Бражњиков. Али велика је руска љубав за братски род српски и ово је прилика да се Русима објави пуна истина.
– Нећемо златне куполе и велелепне просторе. Мислим да је ово време кад су нам потребније мање цркве, да бисмо се у њима више осећали као породица. Планирано је да се нови храм изгради у псковском стилу, што подразумева малу цркву, са нижим плафоном и куполом у облику кациге. Капела у част новомученика јасеновачких биће изведена у српском стилу – каже отац Максим. – Желимо да камени иконостас направимо тако да се изнад њега виде олтарске слике. Насликаћемо и велику фреску на којој ће са једне стране бити Сабор новомученика Руске цркве, са светом царском породицом, патријархом Тихоном, епископима, мирјанима и монасима, међу њима и звоник Преображењске цркве у Орску, срушене 1930-их година. Са друге стране биће српски Новомученици јасеновачки, са светим Петром Дабробосанским, Платоном Бањалучким, Вукашином из Клепаца, страдалом децом, мирјанима, и међу њима православна црква у Јасеновцу.
И овако замишљен, храм ће бити велики подухват. И скуп. Поготову што се и у Орску доста осиромашило у деценијама пропадања. Свака помоћ је добродошла, поготову молитвена и новчана.
***
Канони на српском
– Службу у спомен новомученицима јасеновачким вршимо на српском – каже отац Максим. – Превео сам неке стихире са српског на црквенословенски, али канон и друга појања читали смо баш на српском. Видим даје нашим људима ово блиско и занима их. На првом таквом целоноћном бденију видим из хора како су се људи у цркви приближили да боље чују и разумеју значење онога што се поје на српском.”
***
Прилози
Сви који могу и желе да помогну изградњу Цркве иконе Богородице Казањске у Орску, са Параклисом новомученика јасеновачких, прилоге могу уплатити преко рачуна у „Сбербанци Русија”. Уплата се врши Православној парохији Цркве иконе Богородице Казањске у Орску, Оршка епархија Руске православне цркве (Московска патријаршија). Сврха уплате: прилог за изградњу храма. Порески идентификациони број, шифра за регистрацију (ИНН/КПП): 5616010005 / 561401001. Рачун: 40703810746310013920. Correspondent account: 301018106000000601. SWIFT (идентификациони код банке): 045354601.
Руски град Орск, на јужном Уралу, основан је 1735. као утврђење за одбрану Царства са југа. Ту, на ушћу реке Ори у Урал, војници и уралски козаци штитили су државну границу од упада Киргиза–Кајсака и Башкира. У XIX веку значај тврђаве је знатно мањи, јер је гарнизон пресељен 270 километара дубоко у провинцију. Насеље је прерасло у град, у којем живе трговци и појављују се мале фабрике (кожара, пивара, циглана...). Хронике бележе важне посете тврђави и граду у XVIII и XIX веку. Астроном Кристофер Ојлер, син познатог математичара Леонарда Ојлера, по налогу Санктпетербуршке академије наука, од 23. маја до 14. јуна 1769. са овдашње 
планине Преображењскаја, из привремене опсерваторије, посматрао је пролазак Венере испред сунчевог диска. Немачки путник и руски академик П. С. Палас у тврђави Орск био је 1769, а немачки научник Александар Хумболт 1829. Царевић Александар Николајевич (будући цар Александар Други), путујући по Русији, посетио је тврђаву Орск 1837. Са њим је путовао и велики руски песник В. А. Жуковски, остављајући у свом дневнику цртеж цркве од камена и дрвета на планини Преображењскаја. Украјински песник и сликар Тарас Шевченко у тврђави Орск био је годину дана у 
изгнанству (1847–1848). Царевић Николај Александрович Романов (будући цар Николај Други) посетио је град 1891. Током грађанског рата Орск су дуго храбро бранили „бели”, под командом познатог атамана Александра Дутова. После жестоких борби на Кумачкој висоравни 1918–1919, током којих је Орск четири пута прелазио из једних руку у друге, град коначно преузимају „црвени”.
десној обали Урала, у Европи, старо језгро је на левој обали, у Азији. Деведесетих година, током тешке кризе државе и привреде, индустрија је доживела слом. Престала је, практично, сва производња. Опоравак града, данас, није ни лак ни брз.
најжешће борбе између „белих” и „црвених”, постоји црква у част иконе Богородице Казанске. Храм је у прерађеној згради некадашње продавнице, наслоњене на петоспратницу из совјетског периода звану хрушчовка. Од 2003. сваког 4. новембра, на празник иконе Богородице Казанске, литија из овог храма иде до Капеле светих новомученика Руске Цркве на Кумаку, која је и саграђена те године.
орске цркве. – Од 2016, на празник наше заштитнице, славимо крсну славу на српски начин. Од 2017, по двоструком епископском благослову, српском (епископа пакрачко-славонског Јована) и руском (епископа орнског и гајског Иринеја), пренели смо из Пакраца у наш храм честицу моштију новомученика јасеновачких. И дан посвећен тим светим српским новомученицима, 13. септембар, обележавамо као своју крсну славу.
Потребе су нарасле, у импровизованој цркви, некадашњем простору продавнице, више се не може. У зиму 2018. парохијско веће покренуло је изградњу нове цркве, праве. Одмах је одлучено да ће у новој Цркви иконе Богородице Казанске један параклис, са бочним олтаром, бити посвећен новомученицима јасеновачким и другим новомученицима Руске и Српске цркве. Од градске управе добијена је и локација: на Кумаку, тамо где су биле најжешће братоубилачке борбе „белих” и „црвених”.
– Наш задатак је да баш на том месту саградимо нови храм, поред осталог као симбол великог унутарњег помирења које је толико потребно нашем народу, као и братском српском – наставља отац Максим. – Икона Богородице Казанске је 1612. донела мир у Русију, па нека и сада буде тако, у овој нашој заједници око ње окупљеној. Нека насели мир и праштање у наше земље и наша срца.
Параклис у Цркви иконе Богородице Казанске биће прво култно место у руском пространству посвећено новомученицима јасеновачким. О српском страдалништву у Јасеновцу не зна се довољно у Русији, вели отац Максим Бражњиков. Али велика је руска љубав за братски род српски и ово је прилика да се Русима објави пуна истина.
направимо тако да се изнад њега виде олтарске слике. Насликаћемо и велику фреску на којој ће са једне стране бити Сабор новомученика Руске цркве, са светом царском породицом, патријархом Тихоном, епископима, мирјанима и монасима, међу њима и звоник Преображењске цркве у Орску, срушене 1930-их година. Са друге стране биће српски Новомученици јасеновачки, са светим Петром Дабробосанским, Платоном Бањалучким, Вукашином из Клепаца, страдалом децом, мирјанима, и међу њима православна црква у Јасеновцу. 
