Србија - национална ревија, број 88
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 88

 

РЕЧ ПРЕ

„Човек је као неки живи фотографски апарат који, снимајући чулима и срцем и душом, свим бићем осећа да је свет не само непрекидан него и бескрајан филм драматичних изненађења.” На ове речи светог Јустина Ћелијског управо нас је подсетио критичар, пишући о одличном православном филму Божји човек, грчко-америчкој копродукцији, у режији Београђанке Јелене Поповић. Филм се бави животом и подвигом светог Нектарија Егинског. Дуго смо чекали на такав филм, предуго. На нови број Националне ревије чекали смо тачно колико је требало. И верујемо да је вредело. Проверите. <


ГАЛЕРИЈА
Дивчибаре, сутон (Фото: НР Прес)
Манастир Гегхард, Јерменија, IV век (Фото: Мишо Вујовић)
Дивчибаре, видиковац (Фото: НР Прес)
У етно селу „Терзића авлија”, Злакуса (Фото: Драган Боснић)
Амаркорд (Фото: Жељко Синобад)
Душан Мандић, српски ватерполиста (Фото: Ватерполо савез Србије)
Упецати време (Фото: Жељко Синобад)
Жељко Синобад (1962–2021) (Фото: НР Прес)
Брана Петровић (Дизајн: Ј. Ж. Р.)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Увођење
Сабирање и одузимање

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ОБИЧАН ПРЕДЛОГ ЗА НЕОБИЧНУ ЈЕСЕН
Етно села Србије

Стазе
МАЛИ ПРИЛОЗИ ЗА КУЛТУРНУ ПОВЕСНИЦУ ДИВЧИБАРА
Висораван бистрих видика
Кажу да је ово планински центар најближи престоници и Војводини. Водичи ће вам дробити о зимском, планинарском, здравственом, спортско-рекреативном, ловном, излетничком туризму... Али мало ко ће вам рећи да је баш овде преведена знаменита „Scientia sacra” Беле Хамваша или написан „Неоосманизам” Дарка Танасковића. Да су детињство и део младости овде провели Бата Михаиловић и Иван В. Лалић, да овде куће Драгослава Михаиловића, Живојина Павловића, Владете Јанковића, Стефана Миленковића, да су редовно долазили (или још долазе) Неда Арнерић, Мики Манојловић...

Пише: Бојана Николић

Извори
ГОСПОЈИНСКО ПЕСНИЧКО И СЛИКАРСКО ОКУПЉАЊЕ НА КОСОВУ
Још скупља српска реч
Дошли су из свих српских земаља, двадесет пети пут. Безусловно, на позив који није одбијен ни у августу 1999. Међународна културна манифестација „Соколица” и овога пута имала је своју ликовну колонију и песничке сусрете. Програми су се одвијали у Звечану, Митровици, Бањској, Соколици, Грабовцу. „Дошао сам да покажем колико је Косово важно, колико за Косово ништа не сме да нам буде тешко”, рекао је у Бањској Матија Бећковић, овогодишњи добитник соколичког „Песничког успенија”. „Дочекаћемо ми слободу Косова, јер оно ипак, на крају крајева, зависи од нас. Ако буде нас, биће и Косова”

Пише: Бане Велимировић

Посета
У ЈЕРМЕНИЈИ, ОВЕ ТЕШКЕ ГОДИНЕ, ПУНЕ РАНА И РАЗОЧАРАЊА
Лековитост древних сећања
Све је овде од старине. И држава, и вера, и легенде, и коби. Као наслеђе из Совјетског Савеза, јерменска покрајина Арцах (Нагорно Карабах) остала је под влашћу Азербејџана. Током рата деведесетих, како веле Јермени, ослобођена је. Али 2020, за само четрдесет четири дана, скоро цео Нагорно Карабах поново је доспео под азербејџанску контролу. Остала су, у Јерменији, пуна гробља, много горчине и недоумица. Проамеричка влада у Јеревану, наметнута улицом, упиње се да свој погубни биланс припише „руском изневеравању”. Да ли је заиста тако и да ли ће успети да у то увери саме Јермене?

Текст и фото: Мишо Вујовић

Свирка
НИШКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ, ДВАДЕСЕТ СЕДМИ, ЈОШ ЈЕДНО ЖАРИШТЕ ДОБРОГ ЗВУКА
Острво музике
Неки Холанђанин дошао на фестивал, па питао таксисту је ли море далеко од града. Збунила га врелина, атмосфера, вибрација, шта ли. А на тврђави и мањим сценама около квалитет није изостао. Одсвирано је више од 250 концерата, представљено око 300 програма, са око 800 извођача. Све то пратило је преко 200.000 људи. Али није ствар у бројкама, оне могу да преваре. Виђено је много мајсторства, посвећености, стилских разигравања и нових спојева. Ко је дошао да ужива, осети, учи, прати, истражује – имао је рашта долазити

Пише: Слађана Ристић

Одлазак
ЖЕЉКО СИНОБАД (1962–2021): ПРИЧЕ У СЛИКАМА
Господин фотограф
Потомак оних са книнске Синобадове главице, старог крајишког соја, а рођени Београђанин, славу није стицао снимајући славне. У његовој жижи увек су били обични људи, са својим болом, мукама, страховима или надама, понекад и са радостима. Седам дана пред одлазак закачио је на друштвеним мрежама аутопортрет из болнице на којем је испијен и изнемогао. Питали га: зашто? Насмејао се и рекао да жели своје пријатеље да поштеди постављања бесмисленог питања: како си? Била је то његова последња фотографија и последњи смех

Пише: Милош Лазић

Стари мајстори
НЕЗАБОРАВНИ ПЕСНИК И ФИЛОЗОФ (1937–2002), ТАДА ГРОМКИ ГЛАС, САДА МЕРА
Бранчило
Песнички дар сматрао је чудом духа и ума, као и само рођење и живот. Знало се да свака његова реч грми против осредњости и уштогљености. Говорио је час као филозоф, час као дете, данас сељак, сутра господин. Лик као створен за лектиру, у исто време врач кафанског племена. Остало је о њему, и препричава се, стотину анегдота. Његова поезија као да се сама писала, његове песме саме су улазиле у слух. Кажу да је био „најприроднија појава модерне српске поезије”. Таквих, ни налик, није било двојица

Пише: Драган Лакићевић

Живот, романи
ИСТОРИЧАР КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРЕ ЈОВАН ПЕЈЧИЋ О ВРЕМЕНИМА И ВЕДРИНАМА, САГЛАСЈИМА ЖИВОТА И РАДА
Нисмо тикве без корена
Кога за живот, рад и жртву спремају светосавски и косовски завет, тај засвагда стоји изнад пролазних интереса и рачуна дана. Само речи-знамења исказују пуноћу Бића, снагу Имена, лепоту Истине. Права Србија тим језиком говори. Највећи дан у животу песника Милана Ракића, онај на Газиместану 1912, и сада је мера за свакога од нас. Комедије су једнократне и не понављају се, трагедије су трајне и враћају се. Београд, са својим генијем и усудом, не би могао опстати да није природно и дубоко жариште књижевне имагинације

Пише: Бранислав Матић

Победник
ДУШАН МАНДИЋ, ПРИПАДНИК ШАМПИОНСКЕ И ПРЕДВОДНИК НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СРПСКОГ ВАТЕРПОЛА
Чета са златним отисцима
Победу не можете преварити, поготову ону над највећим ривалима. Или сте јој дорасли или нисте. Карактером, вољом, вером, кад затреба смиреношћу, кад затреба експлозијом. Чињеница да смо све то имали потврђује да смо били врхунска екипа, великог срца. Траг је дубок, по њему нам ваља ићи. Новој генерацији неће бити лако, треба бити стрпљив и храбар, треба много урадити, али наследници сигурно неће тек тако довести у питање рејтинг који су достигли златни момци

Пише: Дејан Булајић

Примери
СРПСКИ ПАРАОЛИМПИЈАЦ ДРАГАН РИСТИЋ, ЗЛАТНИ СТРЕЛАЦ, И ЊЕГОВА ДОБРА ВЕСТ ИЗ ДАЛЕКА
Погоци у суштину
„После тог страшног мартовског јутра, на Ортопедску клинику у Београду примљен сам као квадриплегичар... Спорт ме је преобразио, вратио смисао у мој живот. Имамо срећу да је и држава препознала важност параолимпијског спорта, пресудно га подржавши. Наравно, без породице, без подршке родитеља, и супруге, и шестогодишњег сина, ништа не бих могао да остварим. Веома ми је драго што могу да узвратим, свима, одличним резултатима”

Пише: Алекса Комет

Обрасци
У РУМИ НАПРЕДАК ПО ДОБРО ОСМИШЉЕНИМ ФОРМУЛАМА
Проверени развојни правци
Нови вртић са 280 места, бесплатне предшколске установе и уџбеници за основце, суфинансирање замене старе столарије, решење вишедеценијског питања ваљаног одлагања смећа, увођење даљинског грејања на природни гас, нове улице и дрвореди, велико озелењавање града... Рума је општина која се и даље убрзано развија и уређује. А то, разуме се, не би било могуће без замаха привреде и јаке економске основе

Вековање
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ И ЊЕГОВЕ ЗБИРКЕ
Чувар важног наслеђа
Музеј ради у оквиру Културног центра Врњачке Бање. Има археолошку, етнолошку, историјску, културно-историјску, уметничку, примењеноуметничку и природњачку збирку. Похрањује артефакте, документе и памћење од праисторије и старог века до наших дана. На таквим установама почива култура истинских историјских народа

Здравље
НАУЧНО ИСПИТИВАЊЕ ВОДЕ СА ИЗВОРА СНЕЖНИК У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Нова лековита својства
У „Меркуру” представљени резултати трогодишњих испитивања које је спровео Медицински факултет у Крагујевцу. Налази се сматрају изванредним и отварају мноштво нових могућности. Код 50 одсто пацијената који су били укључени у студију дошло је до стопостотног побољшања лечења затвора, односно остипације

Њива
ТРАДИЦИОНАЛНИ ЈЕСЕЊИ „ДАН ПОЉА” НА НОВОСАДСКИМ РИМСКИМ ШАНЧЕВИМА
Вредност сопственог семена
Један од седам института од националног значаја у Србији, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада овога пута представио је стручној јавности и пољопривредницима своја достигнућа у производњи семена кукуруза, соје, сунцокрета и алтернативних биљних врста. Ратари су могли да погледају огледна поља и добију стручне савете о технологији гајења које ће применити на својим пољима



У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију