„СРБИЈА - Национална ревија”, број 92
РЕЧ ПРЕ
Бити храст и крошњом испунити небо. Тако гласи један стих у новој књизи Живорада Недељковића Отет предео, стих приписан „младој песникињи”. Нисмо „млада песникиња”, али јесмо тражили такав храст. И нашли га, и то онај најстарији, у Дивљани, код Беле Паланке. Можда је вршњак Светог Саве, можда краља Јована Владимира. Можда се дуже од миленијума око њега плету легенде и литургије.
У овим опасним временима, кад је опет „камење везано а пашчад пуштена”, ми смо у Богородичином граду правили нови број. Под њеним покровом, надмодерним. Свевременим.<
САДРЖАЈ
Увођење
Без тога нас нема
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА ИКОНА МАЈКЕ БОЖЈЕ У БЕОГРАДУ
Богородичин град
Ходочашћа
У ПОХОДУ ДО ЧУВЕНОГ ХРАСТА У СЕЛУ ДИВЉАНА КОД БЕЛЕ ПАЛАНКЕ, НАЈСТАРИЈЕГ ЖИВОГ БИЋА НА БАЛКАНУ
Завети мудре старине
Народ верује да су га засадили изасланици словенског цара Самуила 1026. године. Стручњаци мисле да је стар око 700 година, али не могу да кажу поуздано, јер му је унутрашњост шупља. Сигурно је да је окрајак древних дубрава које су прекривале планину, сада голу и суву, и да је народ баш овде светковао највеће празнике. Славио небеске заштитнике и претке. У овом дубу окатом, обима седам метара, и сада се може сместити свештеник и неколико верника, те одслужити службу Божју
Текст: Станко Костић и НР Прес
Трагови
НОВИ АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ У СЕЛУ КЛЕНАК, НА САВИ, У РУМСКОЈ ОПШТИНИ
Осам миленијума живота
Ископавања у склопу заштитних археолошких радова на траси аутопута Рума–Лозница донела су налазе из скоро свих раздобља од старчевачке и винчанске културе на овамо. Куће, остаци пећи, одбрамбени ров, уметничка дела, обредни и употребни предмети, некрополе, скелети… Истражено је запањујућих 56.000 квадратних метара, што је једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Проучавање налаза трајаће деценијама. Готово сви артефакти биће део сталне поставке Завичајног музеја у Руми
Сусрети
СЛОВЕНСКА МАНИФЕСТАЦИЈА „ДАНИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА” У БЕОГРАДУ
Браћа и по књижевности
Светитељи солунски показали су нам, у својој давној епохи, како се треба одупирати ништитељском глобализму и демонији обезличавања. Темељ њихове духовне револуције из IX века била је идеја да се обликује особено словенско хришћанство, са народним језиком и писмом у цркви. Данас, у опасном вртлогу нашег времена, то има посебну важност и смисао. Делотворну свест о томе посведочили су у Београду писци из Русије, Бугарске, Словачке, Македоније, Словеније, Црне Горе, Српске и Србије
Пише: Гордана Симеуновић
Бележница
У ХИЛАНДАРУ И КАРЕЈИ ОВОГ ПРОЛЕЋА, ПОД СЕНКАМА СВЕТА КОЈИ УБРЗАНО ПОСРЋЕ
Светогорски памтеник
Савиним стазама, поред Савине воде, у Савине светиње... Хиландар је и данас „кантар Србије”, како је говорио свети Николај Охридски и Жички. Савина Карејска посница и сада је „светлост над Светом Гором”, у јединој држави на свету чији се становници рађају смрћу. Овде се увек долази први пут и увек је исто, увек другачије. После тридесет година долажења, сећамо се многих дивних стараца, монаха, који сада светле у глуво доба ове дубоке ноћи и дају нам снаге да не клонемо
Пише: Мишо Вујовић
Катедра
ЈЕДНО СЕЋАЊЕ НА ЧУВЕНОГ ПРОФЕСОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Хајде да слушамо Рашка
Рашко Димитријевић (1898–1988) био је велики зналац књижевности, путник, планинар, пијаниста, уредник, преводилац и неупоредиви беседник. Никада своја предавања није читао и увек је говорио друкчије. Слушали су га на Филолошком факултету, на јавним трибинама, али и у његовом дому у Светогорској, баш између „Атељеа 212” и „Српске кафане”. Своје нове рукописе најпре су њему доносили и Андрић, и Селимовић, и Ћосић... Познавао је Милана Ракића, Богдана Поповића, Тина Ујевића, Црњанског, Винавера, Исидору, Милоша Н. Ђурића... Из његове куће није свако отишао с похвалама, али с поукама јесте. Определио се да много више ради за друге него за себе
Пише: Драган Лакићевић
Око
НЕОБИЧНА СЛИКАРКА КСЕНИЈА ДИВЈАК (1924–1995), ИЗМЕЂУ ДРАМЕ И СМИРАЈА
Висока цена слободе
„Седамдесет година проживела је пркосно, усправно и самосвесно ова весталка српске уметности. Живела је како је хтела. Сваку слику је сликала као тестамент” (Комненић). То дело одиста је нестварно и ониричко, можда онострано. У њему се мешају сан и јава, реалност се претаче у машту, у оригиналној форми магичног реализма. Њена пострањеност и независност, налик духовном аристократизму, учинили су да је то стваралаштво и данас укотвљено у чисто ликовним вредностима
Пише: Дејан Ђорић
Живот, романи
ДРАГО КЕКАНОВИЋ, СРПСКИ ПИСАЦ СА ЗАГРЕБАЧКОМ АДРЕСОМ
Из завичаја узалуд одлазиш
Имао сам, дакако, завичај. Више немам. Што је мање стварних разлога да се у њега враћате, то ће вам он чешће прилазити. Гробови ће вас, на концу конца, дозивати. Да, од прве написане реченице вјерујем у духовну аристокрацију. Држим да без свијести о Традицији, а она подразумијева и Језик, нема добре књижевности. Све остало је тријумф простоте и незнања. Помодност је погубна, у свему. Књижевност је одувијек била већа о свијета у којем се остварује. Јака и тачна ријеч опстаје и траје. Нема кризе за пјевање и приповиједање; све док је језик недокучива тајна, и о пропасти свијета ће најбоље свједочити пјесници и приповиједачи
Пише: Бранислав Матић
Видици
ТАЈАНА ПОТЕРЈАХИН, СРПСКИ ПИСАЦ КОЈИ СЕ НЕ ЛИБИ ДА СТВАРА УПРКОС
Свирачи на „Титанику”
Информација је заменила знање. Угодно је изједначено са лепим, популарно са вредним. Потонули смо у свет ситих робова. За Запад нема повратка, а неће бити ни за нас ако се не отргнемо из лепрозног загрљаја тог болесника. Обрачун са уметношћу у Европи је почео кад и обрачун са Богом. Књижевност је, и данас, у мисији спасавања човека. Суочени смо са глобалним пројектом разградње човека. Знамо ко иза тога стоји, али више не знамо довољно о себи. То је напрслина кроз коју нас трују
Пише: Бане Велимировић
Арена
АЛЕКСЕЈ ПОКУШЕВСКИ, МЛАДИ СРПСКИ КОШАРКАШ У НАЈЈАЧОЈ ЛИГИ НА СВЕТУ
Успон ка врху
Од Београда и Новог Сада, преко Атине, до Минесоте и Оклахоме, прескочио је многе велике степенице и некако пречицом стигао у епицентар светске кошарке. Свестан је где је доспео и шта му је чинити, зна који пут води ка његовом сопственом максимуму. Потпуно је посвећен и усредсређен, што све више показују и играчке статистике, премда је тек у двадесет првој години. И у репрезентацији Србије има највиша хтења
Пише: Дејан Булајић
Примери
ШКОЛА ЗА УЧЕНИКЕ СА ОШТЕЋЕНИМ ВИДОМ „ВЕЉКО РАМАДАНОВИЋ” У ЗЕМУНУ
Важност прилагођавања
Формирана у децембру 1917. у Бизерти, школа је прво помагала српским војницима који су изгубили вид у борбама. Потом, ево већ сто пет година, образује и рехабилитује пре свих децу са оштећеним видом, омогућавајући им и многе пратеће садржаје. Следи савремене трендове у овој врсти образовања и примењује нове технологије. Ученицима помаже и у овладавању свакодневним вештинама, оријентацијом, кретањем. Успеси ове школе у разним областима су конкретни, имају имена и презимена
Пише: Алекса Комет
Водич
БОГАТО КУЛТУРНО-ТУРИСТИЧКО ЛЕТО У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
На крилима музике
Од врхова класике, преко најбољег у традиционалној музици, до фолка, попа и рока – свако ће моћи да нађе нешто по својој музичкој мери. Биће ту и све што подразумева велики Карневал, на којем се и ове године очекује преко 300.000 људи. „Lovefest”, у августу, доноси свој вртлог добре енергије и забаве. Дани Бате Стојковића, фестивали филмског сценарија и позоришта отвориће простор и за друкчију публику. Постоји само један начин да погрешите: ако не дођете
Здравље
„ИМПЕРИЈАЛ”, НОВИ ЗДРАВСТВЕНО-ТУРИСТИЧКИ ПРОГРАМ У „МЕРКУРУ”
За потпуни опоравак
Уз врхунску бањску медицину и терапије минералним водама, програм подразумева третмане лековитим блатом, пилинге, масаже, лимфну дренажу, кавитацију… Динамика савременог живота не оставља довољно времена за бригу о себи и свом здрављу, па бање постају оазе за регенерацију и унапређење здравља
