Земља гост: Исланд

ТАМО ГДЕ ПРЕСТАЈЕ ЕВРОПА А ПОЧИЊЕ АМЕРИКА, ИЛИ ОБРНУТО
Острво на два континента
У тој геолошки младој земљи, коју је ватра отела од воде, можемо видети како је планета изгледала пре но што ју је освојило обиље живота. Викинзи су тамо најпре само зимовали, а онда су у IX веку одлучили да остану. Године 1000. примили су крштење. Данас тамо живи 310.000 становника викиншко-ирске крви који,  чувајући своје право на рибарење у сопственим водама, неће у ЕУ. Пошто су вековима одбијали да граде од камена, остајући верни дрвету, данас је најстарија грађевина у исландској престоници једна кафана с краја XIX века

Пише: Миодраг Поповић

 

ИсландОстрво ватре на леду севера. Исланд је прва земља Европе средњег века са парламентом. И земљу и парламент основали су Викинзи, претходно отеравши ретке ирске монахе коју су на Исланд долазили да се у миру моле.
„Аурора бореалис” или поларно светло чинило је тада и још увек чини Исланд ближи и Валхали и Богу, кога су Викинзи са Исланда примили 1000. године, како им и доликује, на народној скупштини. Предање каже да је Исланд, примивши хришћанство, морао да отрпи и гнев старих богова у последњој великој ерупцији на земљи коју је ватра отела од мора.
Република Исланд налази се на северном Атлантику, испод поларног круга, између Гренланда, Норвешке, Ирске и Фарских острва. На овом острву је у априлу месецу ове године живело 309.699 становника. Главни град зове се Рејкјавик и представљао је посед првог званичног становника Исланда Инголфура Арнасона, који се ту доселио 874. године са породицом и неидентификованим бројем ирских робова. Наречени Инголфур, син Арнеа, поред пустоловног духа и традиционалне тежње Викинга да освајају, истражују и тргују, имао је још један битан разлог за то што се уместо традиционалног викиншког зимовања на Исланду одлучио да се ту стално настани. Наиме, ни он ни остали који ће га касније пратити нису се сложили са идејом да Викинзи имају само једног вођу. У време када су се главе лако губиле, сви су они одлучили да напусте родну груду и срећу потраже на другом месту.
Потомци Викинга имају обичај да кажу како су приликом селидбе са континента на острва неки са бродова сишли на Фарским острвима, знајући шта их чека на Исланду, док су други пловили на Исланд видевши каква су Фарска острва. Било како било, ови који су остали на Исланду трагали су и даље, према Гренланду и Северној Америци. На америчком континенту се нису настанили, иако су они Америку пронашли. Одлучили су да ћуте о том открићу, па су живели срећно и у релативном просперитету све до 1244. године, када их је на њихов захтев, пошто сами нису могли да реше сопствене сукобе, окупирала Данска. И тако све до 1944. године, када су стекли независност коју чувају и до данас.

ЗЕМЉА НАСРЕД ПУКОТИНЕ

Исланд, иако европска земља, лежи на две тектонске плоче, северноамеричкој и европској. Тако, уколико посетите место на коме је заседао први парламент модерног света, на Алтингу, имате јединствену прилику да се нађете на два континента у исто време. Парламент се ослањао на зид северноамеричког дела острва, гледајући на Европу. Оснивање законодавног тела на таквом месту имало је и приземније разлоге: заклон од ветра који на Исланду дува читаве године, али и обиље рибе у оближњем великом језеру.
Геолошки, Исланд је врло млада земља, на сред Атлантске пукотине, па је зато тле изузетно активно. Последња велика ерупција је из 1783. године и била је толико снажна да је облак дима обавио већи део Европе, делове Азије и Африке. Комбинација леда, ватре и воде чине Исланд једном од највећих туристичких атракција модерног доба. Читаво острво као да се налази поврх парног купатила. Захваљујући тој чињеници, топлотна и електрична енергија представљају основ модерне економије. Други стуб економије је свакако рибарење.
Како је геолошки млада земља, на Исланду вам се пружа прилика да видите како је наша планета некада изгледала, док је још увек нису освојили биљни и животињски организми. Исланђани су до пре неколико деценија шибље звали шумом, а само да би се маховина појавила на вулканском стењу, којег је у изобиљу где год да се окренете, потребно је 3.000 година. Шуме су, додуше, некад постојале, али су их посекли Викинзи који нису веровали у градњу од камена, па је стога најстарија грађевина у Рејкјавику кафана с краја XIX века.

ЗАУСТАВЉЕНИ У СВЕВРЕМЕНОСТИ

Ако на Исланд долазите да бисте се дивили сили природе у изворном облику, сигурно нећете бити разочарани. Међутим, релативно мали број биљних и животињских врста, које су углавном са собом донели први досељеници, указаће вам на чињеницу да је авантуристички дух у стара времена пратило и својеврсно предузетништво. Оно је од Исланда начинило место на коме се, од тих давнина, прилично пристојно живело.
Викинзи су са собом довели овце, коње и краве, патуљасте због лакшег „паковања” на бродове, на којима је било мало места. Њих ћете пронаћи и данас. На неки начин Исланд је острво заустављено у времену, а његови становници и о далекој историји говоре као о нечему што се догодило тек јуче. Изолованост и стабилан број становника (популација се све до краја XIX века кретала између 40 и 60 хиљада) учинили су Исланђане идеалним за генетска истраживања.
Од ових потомака Викинга и ирских робова можда би требало да научимо баш оно по чему се разликују од нас. Дуго историјско памћење, свест која сеже дубоко у прошлост и прихватање чињенице да презиме дугују оцу а именом својим задужују синове. Отуда се на Исланду зна судбина свакога ко је икада овде живео, јер су сви они бар поменути у некој од сага записаних на самом почетку, које се и данас приповедају.
Најбољи пример за ове тврдње је текст „Краљево огледало”, написан после пет векова традиције Викинга, око 1240. године. Ради се о својеврсном водичу за пословне људе оног доба. Савети и правила онога доба примењиви су и данас, иако су комуникације далеко одмакле од несигурних бродова и још несигурнијих насеобина сазиданих на тлу које непрестано подрхтава.

„Трговац се често налази у тешким ситуацијама. Некад на мору, понекад у негостољубивој земљи, али увек међу страним људима. Увек мора пронаћи начин да буде прихваћен, где год да оде.”

 

 

 

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију