Одредишта

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА „POSEYDON TRAVEL” ПРЕДСТАВЉА: ПАЛМА ДЕ МАЈОРКA
Царство привлачних могућности
Историја овог острва, највећег и најпознатијег међу Балеарским, показује да је кућа насред мора исто што и кућа насред друма. А никоме у Србији не треба објашњавати шта то значи. Зато је Мајорка у прошлости, на ризичном морском размеђу између хришћанства и ислама, била Мека легионара, пирата, ратника... Долазиле су тамо флоте и тутњале војске Старих Грка, Римљана, Феничана, Арапа, Каталонаца... У другој половини XX века, док је Европа лечила своје тешке ратне трауме, за Мајорку наступа дуго раздобље мира и задивљујуће туристичке експанзије. Данас ово острво са милион становника и 554 километра обале посети 15 милиона туриста годишње, што га чини једном од метропола светског туризма

Текст и фотографије: Мишо Вујовић
 


Балеарска острва се налазе на западу Средоземља. Јужно од најпознатијег балеарског острва, Мајорке, и источно од Менорка, налази се бујна оаза Кабрера. Југоисточно су Ибица и Форментера који, са још неколико малих, чине Питијска острва. Средином прошлог века Ибица је називана „Острво уживања”. Била је то скривена оаза милионера и њиховог разблудног потомства из целог света, царство ноћног живота. Данас на Ибици ничу хотелски комплекси за породични одмор, склоњени од авантуристичког духа „острва екстазе”, како су га називали. Највеће острво Балеарског архипелага је Палма де Мајорка, и њу с правом називају једном од метропола светског туризма.
Милион становника на острву живи искључиво од пољопривреде и туризма. Иако земља није превише издашна, скоро сваки педаљ је култивисан. Агропрерађивачки комплекс ради пуним капацитетима. Све је подређено његовој екселенцији – госту, коме се дуж обале дуге 554 километра пружају скоро све овоземне благодати. На чистим песковитим плажама беспрекорно су уређени сви пратећи садржаји: спортски терени, игралишта за децу, мини плажа, барови, паркинзи, туш кабине...
Више од 60 процената острва није насељено и њиме газдују три национална парка: Албуфера, Драгонера и Мондраго.
Дуж обале начичкано је на стотине хотела, раскошних вила, луксузних апартмана, скривених плажа, малих лагуна у којима су обично усидрене скупоцене јахте. У луци Порто Би, главном пристаништу Палме, усидрено је на стотине луксузних јахти чија вредност превазилази буџете многих европских држава.
Палма, као и целокупно острво, обилује богатом и разноврсном туристичком понудом, за свачији џеп. Од ситних сувенира, индијских шопова, кинеских бутика до највећих модних брендова са луксузном понудом и веома приступачним ценама. Уз мале шопове део туристичке понуде чине покретни дућани на двоточкашима, камионетима и магарцима. Продавци своју робу нуде лежерно, без оне трговачке агресивности својствене Медитерану.
Престоница Мајорке и Балеара, Палма, град је у коме живи око 380.000 становника, са околином 474.035, што је готово половина житеља острва. У живописној архитектури минулих векова могу се пронаћи трагови Рима, Византије, Оријента. Историја записује да су око превласти над овим острвима војевали Римљани, Стари Грци, Феничани, Арапи...
Тешко је поверовати да су у овом „земаљском рају”, где су настала значајна литерарна, ликовна и музичка дела, прохујали векови остављали пустош. Очито да куће на сред мора деле судбину кућа на сред пута. Можда су нам становници Мајорке, онако непосредни, доброћудни, срдачни и добронамерни, блиски и због сурових епоха које као и ми носе на плећима.

ОД РИМСКОГ ЛОГОРА ДО КАЛИФАТА

Након освајања Мајорке, 123. године пре наше ере, Римљани оснивају два града: Палмарију, данашњу Палму, на југу, и Полентију (Поленсу) на североистоку острва. Палма де Мајорка је настала као војни логор на остацима насеља мегалитске културе. Вандали су Палмарију у старом веку више пута пљачкали и палили.
О византијском периоду се веома мало зна. Остали су трагови на мозаицима пронађеним у најстаријим деловима катедрале. Од VIII do XIII века Палма де Мајорка је била исламски калифат. Мавари су се на острво почели насељавати још у VI веку да би, након повлачења Византије 707. године, муслиманска флота под командом Абд Алах ибн Мусе приморала становнике Мајорке да прихвате плаћање пореза Маварима и тако постану део Дамаског Калифата. И поред вазалног односа, хришћанско становништво је задржало пуну економску, социјалну и верску аутономију.
Смештено на граници хришћанског и исламског света, острво убрзо постаје елдорадо гусара и пиратских банди. Пљачке бродова од VIII до средине IX века постају главна привредна грана Мајорчана. Због све учесталијих пиратских пресретања и похара бродова, средином IX века Викинзи упадају с мора и пљачкају острво. То чини и војска кордобског калифа, која приморава вође пирата да прекину морску хајдучију. Калиф из Кордобе 1003. године успоставља потпуну контролу над Мајорком, која у првом тренутку доживљава економски процват и демографску експанзију. Међутим, верске и етничке различитости, произвеле су унутрашње сукобе, што је ослабило централну – кордобску власт, након чега Палма постаје део Денија Таифе чији је оснивач био Муџахид ибн Али. У том периоду из Палме крећу најжешћи напади на хришћанске бродове.
Крајем 1087. године на Палму удара хришћанска казнена експедиција под командом Рамона Берингера III, који је, са Каталонцима, Пижанима, Провансима, Корзиканцима, Сардињанима, начинио једну од највећих похара у бурној историји Мајорке. Осветнички поход хришћана, који се нису задржали на острву, поново је омогућио алморовидском калифу да без већег отпора успостави власт на острву.
Почетком XII века хришћанска војска под командом Ђауме I од Арегона, потпомогнута флотом каталонских трговаца и племића, креће у крвави поход на Мајорку. Од последица морбидности каталонских крсташа, који су и најмањи отпор гушили у крви, избија велика зараза која је десетковала и саме освајаче. Званична историја бележи да је муслиманско становништво „побегло”, а да су острво населили ослободиоци.
Од XIII до XVI века цвета трговина са градовима Апенинског и Пиринејског полуострва. Почетком XVI века сељаци дижу буне против Карла V, а турски и берберски пирати пресретањем трговачких бродова доводе до новог раздобља економске кризе и нестабилности, које ће трајати све до краја XVII века, када, након поделе становништва на две струје, ојачала инквизиција почиње прогон Јевреја. Занимљиво је да у XVIII веку почиње интензивна трговина са САД, да би почетком XIX Наполеоново освајање Шпаније довело до нове кризе и великог броја избеглица. У ХХ веку Мајорка плови водама мира. Средином прошлог века, док је већина европских држава лечила ратне трауме, на овом острву почиње туристичка експанзија. Далеке 1960. Мајорку је посетило преко пола милиона туриста. Данас је та цифра достигла 15 милиона посетилаца годишње.

ГРАД ПУЛСИРА ЖИВОТОМ

У старом делу Палме доминирају камене куће грађене у типичном медитеранском стилу. Између њих вијугају живописне улице, на којима се могу чути сви језици света. Око велике катедрале, симбола Палме, начичкани аниматори, улични свирачи, акробате, цртачи портрета. Све је понуда. Испред катедрале фијакериста нуди получасовну вожњу са своја два мркова за 50 евра. Двојник Чарлија Чаплина позира групи туриста из Скандинавије. Бугарин у оклопу римског легионара поздравља са три прста. Све је у знаку „два динара, друже”.
На плажи у Поленси никло је неколико махиндуистичких храмова од песка, декорисано свећама. Из обиља културне баштине издвајамо Алмудаина палату, с краја XIII и почетка XIV века, изграђену у готском стилу, Цркву св. Мигуела из XIV века, Цркву св. Еулалиа из XIII века, Св. Магдалену с почетка XVIII века, као и Цркву св. Антонија изграђену 1768. у барокном стилу...
Царство палми, по којима је главни град Мајорке добио име, заменила су велелепна здања. Осим већ поменуте Алмудиана палате, Пaлму красе велелепни дворци, као Се Лотја с раскошном каталонско-готском архитектуром из средине XV века, или стотинак година старија Епископска палата, или тврђава Роман Араб, зидана 1560. у стилу ренесансе...
Од монументалних грађевина, градом доминира велики замак Белвер, саграђен 1309. Уз катедралу, то је симбол Палма де Мајорке. Над памћењем бурних векова данас бдије десетак музеја, од којих су најпосећенији Војно-историјски, Културни центар „Се Ностра”, Музеј савремене уметности (у коме се чувају и нека Пикасова дела)...
За обилазак старог дела Палме могу се изнајмити двоточкаши (скутери и бицикли), кочије, а на располагању за обилазак целог острва туристима је на располагању по ценама доста приступачан такси, аутобус дабл-декер отвореног крова, док је за упознавање острва неприкосновени рентакар по невероватно повољним ценама (од 20 до 40 евра на дан, у зависности од дужине закупа и категорије аутомобила). Локални тревел сервиси и агенције организују разгледања острва малим бродовима с провидним потпалубљем, тако да се силаском у утробу брода може уживати у богатству подводног света. Једна од атрактивнијих тура на острву је обилазак луке Сољар и плаже Ла Колабра старом дрвеном железницом.
Ноћни живот на острву је веома разноврстан, од малих барова, ресторана са живом музиком до дискотека и ноћних клубова, међу којима је најпознатији „Сан Амор” усидрен у замку из XVI века.

***

Плаже
На острву чија је заштитница Богородица Морента има преко 80 беспрекорно уређених плажа око којих су настала најпознатија туристичка места, мали градови-хотели: Магалуф, Палма Нова, Санта Понса, Пагера, Кала Форнел, Коста де ла Калма на југу, или на северу Се Колабра, Форментор, Поленса... На овом острву се налази највећа подземна пећина у Европи, Драк, у чијим недрима је скривено фасцинантно језеро Мартел. Куриозитет друге пећине, Амс (Удица), јесу сталактити и сталагмити у облику риболовачких пецаљки.

***

Дика
Уз богату културну баштину, ова прелепа зелена оаза Медитерана може се подичити кристално чистим морем, песковитим плажама, егзотичним увалама и лагунама, ведрим и срдачним људима, добрим домаћим вином, пикантном и укусном храном, музиком пуном живота, темпераментним извођачима, аниматорима пуним духа...

***

Градитељ
Године 1232. основана је Краљевина Мајорка, којом је након смрти освајача Ђауме I владао његов син Ђауме II од Мајорке. Наследник је био велики градитељ и задужбинар. Саградио је и данас постојећа велелепна здања Белвер тврђаву, Цркву св. Франциска, Цркву св. Доминга, а започео је изградњу монументалног здања — катедрале које доминира градом.

 

 

 

 

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију





ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Гуча - друго издање
Гуча
Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Православни подсетник 2010
Православни планер 2010
Зидни православни подсетник 2010
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије
Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију