Писмо

СТАРА СРПСКА КРАЉЕВСКА ЗНАМЕЊА ЈОШ СЕ ЧУВАЈУ НА ДАЛЕКИМ ХАВАЈИМА
Орден за једно пријатељство
Две мале краљевине, на два краја света, храбро су се бориле да у светским комешањима последње четврти XIX века очувају своју независност и слободу. Разумеле су се и поштовале, чисто и господствено. Ни једна од њих одавно више не постоји, али добри дух који их је повезао пре више од сто тридесет година још је ту. Као његов знамен, у хавајској престоници Хонолулу, у краљевској палати Иолани, и данас чувају три Ордена таковског крста и један Орден светог Саве

Пише: Миломир Огњановић
Фотографије: Музеј краљевске палате Иолани и М. Огњановић


„Пијем за здравље и срећу Његовог Величанства краља Калакауе и Њеног Величанства краљице Капиолани, и за просперитет Хавајског Краљевства и хавајске нације. Овим речима краљ Србије Милан Обреновић наздравио је представнику Хаваја у Београду 28. јуна 1883, на церемонији успостављања дипломатских односа две краљевине. Краљевски пар Србије, Милан и Наталија Обреновић, као и премијер Милан Пироћанац, носили су те вечери хавајско краљевско ордење Камехемехе Првог и Капиолани, којима је српске званичнике даривао хавајски краљевски изасланик Куртис Иаукеа. У присуству највиших представника владе и дипломатског кора, краљ Милан је те вечери организовао свечани банкет на Двору, на којем је представник Хаваја био уважени гост. Краљ Србије је такође послао четири ордена Краљевине Србије (три Ордена таковског крста и Орден светог Саве) хавајском краљу, успоставивши тиме званичне дипломатске односе са Хавајима. Краљевска палата Иолани и Архив Хаваја у престоници Хонолулу и данас чувају то српско ордење, као успомену на две краљевине и њихову дипломатију у немирном XIX веку.
Само годину дана раније, 5. јула 1882, амерички Сенат ратификовао је Споразум о трговини и пловидби и Конзуларну конвенцију Кнежевине Србије са САД. Први амерички амбасадор у Србији, Јуџин Скајлер, ступио је на дужност 10. новембра 1882. Од тада, преко 40 америчких амбасадора службовало је у Србији, као и преко 30 амбасадора Србије и Југославије у Вашингтону. Ипак, мало је позната чињеница да је Краљевина Хаваји, садашња савезна држава САД, такође успоставила званичне дипломатске односе са Србијом пре више од 130 година.
У то време, и Краљевина Хаваји се на другом крају света борила за очување и учвршћење своје независности. Краљевство је водила династија Камехамеха. У престоници Хаваја, граду Хонолулу, постојале су амбасаде и страна представништва. У луке хавајских острва долазили су морепловци и трговци из Британије, Русије и САД. Потписивани су међународни уговори, а у Иолани палати угошћавани су званичници и престижни страни гости.
Од доласка првих Европљана, током целог XIX века Краљевина Хаваји доживљавала је хуманитарну катастрофу. Болести које су донели странци, туберкулоза, вируси и инфекције, десетковале су полинежанско становништво Хаваја. За мање од стотину година локално становништво смањило се са 300 хиљада на само 35 хиљада. Мањак становништва узроковао је и смањење утицаја краљевине, отворивши потребу за емиграцијом. Отуда, крајем XIX века емигранти из Јапана, Кине, Португалије, САД и других земаља долазе на хавајска острва, тражећи посао на плантажама шећерне трске у власништву европских и америчких индустријалаца. Снажан утицај америчког пословног лобија, жеља Вашингтона да добије природну луку Перл Харбур, и зависност Хаваја од америчког тржишта приморали су краља Хаваја Давида Калакауу да средином XIX века покуша да активном међународном политиком учврсти позицију свог краљевства и одупре се покушајима анексије острва од стране САД.

ОСТРВО НА СВЕТСКОЈ ТУРНЕЈИ

Краљеви изасланици, а и сам краљ Калакауа, од 1881. активно су обилазили Европу, Африку и Азију, тражећи формално признање Хаваја. Посетивши америчког председника Честера Артура, хавајски краљ је постао први монарх у званичној посети САД. У Јапану, током сусрета са императором династије Меиџи, понудио му је руку хавајске принцезе. На Тајланду је успоставио дипломатске односе са краљем Рамом Петим. Био је гост код Тефика-Вицероја Египта, врховног раџе у Британској Индији, и преговарао о отварању емиграције за раднике из ових земаља. У Европи био је гост краљице Викторије, папе Лава Тринаестог и немачког цара Вилхелма.
Краљев изасланик Куртис Иаукеа наставио је дипломатску мисију своје земље у Русији, Француској, Аустро-Угарској, а током лета 1883. и у Србији, којој је посветио цело поглавље својих мемоара.
„Укрцали смо се на брод за Београд”, описује своје путовање Дунавом Куртис Иаукеа. „Уживали смо у погледу на обале ове реке и крајеве крај ње, који изгледају другачије од наше острвске природе. И Дунав је за нас потпуно јединствен, јер ми на Хавајима практично немамо пловне реке... Пошто ћемо путовати само до Београда, нећемо видети Ђердапску клисуру, која се сматра најлепшом речном клисуром Европе.”
У Београду је хавајског краљевог изасланика дочекао Милан Пироћанац, премијер и министар спољних послова Србије. Краљица Наталија је специјалном госту са далеких Хаваја уступила своју краљевску кочију, а премијеров секретар му је стављен на услугу током целог боравка у српској престоници. Већ првог дана, заједно са Пироћанцем, одлази на Краљев двор, где га двадесет гардиста свечано поздравља уз интонирање химне Србије.
Краљ Милан га дочекује у свечаној сали Двора. Иаукеа се обраћа краљу Србије на хавајском језику, уз превод на француски. У традиционалном хавајском ставу Алоха, изразу пријатељства и љубави, захваљује се на гостопримству и наздравља краљу и краљици Србије, наследнику Александру и народу Краљевине. Предаје писмо хавајског краља и преноси његову жељу да везе између Србије и Хаваја буду појачане у блиској будућности. Као гест пријатељства Хаваја према Србији, Иаукеа поклања краљу Милану Орден великог крста краља Камехамеха Првог, а краљици Наталији хавајски Орден великог крста краљице Капиолани.
Иаукеа је у својим мемоарима забележио речи здравице краља Милана. Дарујући Иаукеи Орден таковског крста, краљ Милан за хавајски краљевски пар шаље још два Ордена таковског крста и Орден светог Саве.

АЛОХА НА ВИДОВДАНСКОМ БАЛУ

Српски краљ позвао је специјалног госта са Хаваја да исте вечери присуствује свечаном пријему на Двору, у част Видовдана. Краљевском балу присуствовали су сви министри Краљевине Србије, као и амбасадори Немачке, Британије, Италије, Русије, Грчке, Шпаније, Белгије и Румуније. Иаукеа је добио почасно место са десне стране краљице Наталије, док је са њене леве седео премијер и министар спољних послова Србије, директно лицем окренути краљу Србије. Иаукеа је био импресиониран пријемом, бриљантним униформама гостију, драгуљима и бисерима који су красили даме на двору у Београду. Рекао је да је то био најугоднији друштвени догађај којем је до тада икад присуствовао.
У својим мемоарима Иаукеа је описао српску краљицу као веома пријатну и друштвену особу. Причали су о уникатним свећама, о музици и њеном музичком аранжману програма на Видовданском балу, као и о фотографији српског краљевског пара коју му је поклонила. Овом скупу хавајске дневне новине посветиле су значајну пажњу. Текст објављен 18. августа 1883. у Пацифичком Комерцијалном Адвертајзеру, у престоници Хонолулу, пренео је атмосферу са краљевског бала у Београду, нагласивши да су хавајском представнику у Србији одате високе почасти, да су представници Србије упутили пуно комплимената Хавајској Краљевини, и да је Његово Величанство краљ Милан изразио задовољство посетом хавајског изасланика. Иаукеа је записао да му је краљевски пар Србије указао најискренију добродошлицу и гостопримство: „Лично, осећам да никада нећу заборавити 28. јун 1883. због почасти које су ми потпуно неочекивано указали српски Краљ и Краљица.”
Иаукеа је имао прилику да проведе још један дан у престоници Србије и забележи занимљива запажања о Београду из тог времена. Био је фасциниран шетњом тврђавом Калемегдан, чија је историја стара преко две хиљаде година. Посетио је „Римски бунар” на тврђави, а онда је краљевском јахтом пловио реком Савом. Домаћини су му показали радове на изградњи железничког моста. Импресиониран је био униформама и држањем официра српске коњице. На Топчидеру је кочијама посетио краљеву вилу и прошетао се кроз зелену оазу српске престонице, назвавши је најомиљенијим местом за излете Београђана. Ту је још једном у пролазу видео, у кочијама, краљевски пар: поздравили су га осмехом. Потпуно задовољан и с лепим мислима о Србији, хавајски краљевски изасланик је 1. јула 1883. наставио своју мисију по Европи. По повратку на Хаваје, краљ Давид Калакауа написао је захвалницу краљу Милану. Српско ордење се и данас чува у краљевској Палати у Иолани у Хонолулуу, а дипломатска преписка у државном Архиву Хаваја.

АНЕКСИЈА И НЕМИРЕЊЕ

Свој суверени статус Краљевина Хаваји одржала је преко сто година, све до пуча у јануару 1893, када је десетина локалних индустријалаца,  у сарадњи са америчком војском, преузела власт и успоставила Републику. Пучисти су формално од председника у Вашингтону затражили америчку анексију Хаваја, али амерички председник Гровер Кливленд им је ускратио подршку. Ипак, по доласку на власт председника Вилијама Мекинлија, и током америчког успостављања протектората над Филипинима и Гуамом, Хаваји 1898. бивају и формално анектирани.
Иако формалноправно краљевине на Хавајима и у Србији више не постоје, монархистичке традиције су живе. Заговорници независних Хаваја тврде да је суверенитет Краљевине Хаваја утемељен међународним законима и да правно никада није ни престајао да постоји.
У периоду када обележава више од 130 година дипломатских односа са САД, вреди се подсетити и посебног пријатељства које је Србија градила са државом Хаваји, једном од најегзотичнијих на свету. Познати по речи Алоха, Хаваји су симбол љубави и пријатељства. Та реч је уједно и  поздрав, и благослов, и симбол позитивног приступа према животу, породици, пријатељима и странцима. Пример хавајско-српске дипломатије из XIX века показује да „Алоха дух” постоји и у традиционалном српском гостопримству. Преко 130 година српско ордење је симбол који хавајски народ марљиво чува у Краљевској палати Иолани, препознајући „српско Алоха” и трасирајући пут новим генерацијама Србије и Хаваја.
(Хонолулу, мај 2015)

***

Вредност закаснелог извињења
Године 1959. некадашња Краљевина Хаваји добија статус државе унутар САД. На стогодишњицу од анексије, 1993, Конгрес САД и председник Вилијам Клинтон донели су резолуцију којом се САД формално извињавају народу Хаваја због анексије. Али то није ублажило гнев локалног хавајског становништва. Политичка превирања око суверенитета Хаваја и даље постоје, а добар део староседелачке популације тражи потпуну независност.

***

Захвалност
Аутор текста се захваљује представницима хавајске Краљевске палате Иолани, који су доставили официјелну фотографију Ордена таковског крста и помогли архивском грађом. Захвалност упућујемо и локалној српској заједници у парохији Свети цар Лазар на Хавајима.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију