„СРБИЈА - Национална ревија”, број 35

Безгранично одана свом европском путу, Србија је постала једина земља у Европи која се граничи са сопственим деловима. Сама са собом (у друштву „наших европских пријатеља”). Кад већ није при себи, нека је бар у близини. Злу не требало. Ако сте због тога ван себе, место догађаја можете напустити преко интегрисаних излаза из дезинтегрисане земље. Ухватите ред, јер ћемо у ЕУ ући пребацивањем по групама.
Да се не бисте сувише оптерећивали тиме, ових дана ће вас сигурно забавити неколико хапшења, један протест неког нејаког удружења, један мега-концерт и две-три намештене утакмице.
Ако је и од 2012, много је.

ГАЛЕРИЈА

САДРЖАЈ

Пролог
СРБИЈА ПОСЛЕ ХАГА И СВАКОГ ДРУГОГ ВРАГА
Ослобођени свих илузија

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
СРБИЈА, БЕЗ ИЈЕДНЕ НИЈАНСЕ СИВОГ
Хиљаду боја јесени

Путоказ
НА ПЛАНИНИ КОЈА ЈЕ НАДЖИВЕЛА СВЕ, ЧАК И ЗАБОРАВ
Мој Јаворе, кућо стара
„Јавор стоји, Голија стоји, Мучањ стоји, а од људи како који.” Тако стари Ивањичани одговарају на питање како је данас у овим крајевима Србије. А горе на планини, у рају листопадних шума, све више гостију из далека, па и домаћи почели да се враћају. Понајбоље се то види у селу Кушићи, једном од центара српског сеоског туризма

Пише: Јован Вучковић
Фотографије: Драган Боснић

Повратак природи
У СКРИВЕНОМ ГНЕЗДУ НА СЕВЕРУ СРБИЈЕ, НАЛИК НА ПРАШУМУ АМАЗОНИЈЕ
Бачки Робинзон лечи свет
Пет километара од Бездана према граници са Хрватском, на рукавцу Дунава и рубу густих шума, Еколошка радионица „Барачка” постоји годинама. Настала је чишћењем, отета од ђубришта и нихилизма модерних варвара. Најпре је била збориште сомборских пецароша, онда постала школица у природи, па прибежиште људи уморних од обездушених и неуротичних градова. Нећете тамо открити Крусоа или Петка, Дефоа или Сјенкјевича, али ћете можда срести себе

Текст и фотографије: Олга Вукадиновић

Посета
У ФУТОГУ, СРПСКОМ ЦАРСТВУ КУПУСА, ОВЕ ЈЕСЕНИ
Као дукат, као восак, као јабука
Купус се овде гаји генерацијама. „Футошки свежи и кисели купус” има заштићено име и географско порекло. Одолева хибридима и људима лакомим на брзу зараду. Стиже у продавнице широм Србије, али и у Немачку, Швајцарску, Аустрију, Русију, Словенију. Купусари овде имају своје удружење, свој дан, светковине, песме и мале еснафске тајне. А и своје летописце

Текст и фотографије: Драган Пејић

Сусрети
ПОВОДОМ ЈУБИЛАРНИХ „ЛИМСКИХ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ”, 40. ПО РЕДУ
Прибојска нит златног песништва
Те давне прве године победио је Добрица Ерић, који је испевао: „Дошао сам на Лим, да га изблиза сним”. У овом граду су гостовале песничке величине попут Десанке Максимовић и Васка Попе, Мире Алечковић и Драгомира Брајковића, Ћамила Сијарића и Слободана Ракитића. И ове године на обале Лима стижу многи нови песници чија имена треба упамтити

Водич
САКРАЛНА БАШТИНА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
Под знамењем Светог Димитрија
Искоришћавање туристичких потенцијала Сремске Митровице, надасве унапређење понуде и квалитета услуга, један су од развојних приоритета ове вароши. Чак и у томе град је нераскидиво повезан са светитељем кога слави већ својим именом

Подсетник
ВРЊАЧКА БАЊА И ЊЕНА ПРОВЕРЕНА РАЗВОЈНА ФИЛОЗОФИЈА
Нова моћ старих формула
Од давнина се овде знало да Бања није тек лечилиште, место где долазе стари и болесни, онда кад морају. То је, у барем истој мери, место за отмен млад свет, који тражи активан одмор и окрепљење, фини хедонизам и разноврсну забаву. Знали су то још наши давни преци, а општина Врњачка Бања уградила, поново, у своју данашњу стратегију развоја

Каталог
СТАРОПЛАНИНСКИ КРАЈ НАСТАВЉА СВОЈ УСПОН КА ВИСОКОМ ТУРИЗМУ
Књажевачки горски сан
Та планина је рођака целог Полуострва, које се и зове по њеном другом имену (Балкан). Према Стратегији развоја туризма Србије (из 2006), туристичко одредиште Стара планина је пројекат од највишег приоритета и највећа српска инвестиција у овој привредној грани. Јасно је и какав то значај има за цело подручје источне Србије. Докле се стигло?

Светковине
У РУДАРСКОМ ЛАЗАРЕВЦУ, КОЈИ ОПЕТ ПОСТАЈЕ ВИНОГРАДАРСКО СРЕДИШТЕ, КАО НЕКАД
У славу вина и живота
Под старим слоганом „Време је за вино, пијмо домаће”, четврти Фестивал вина у Лазаревом граду поново је окупио најбоље произвођаче и највеће зналце. Промовисана је и књига „Винопев”, збирка поезије о вину, кажу, прва таква у српском издаваштву. Успешни организатори били су, и овога пута, Општина Лазаревац и Удружење виноградара и винара Србије

Текст и фотографије: Влада Арсић

Чувари пута
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТВРЂАВЕ И ДВОРЦИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
На мапи покретних престоница
Српски средњовековни краљеви често су били у покрету и на борбеним линијама, тако да нису имали само једну престоницу. Нису градили монументалне палате, попут западњачких и византијских. Столовали су тамо где су догађаји и прилике налагали. Најчешће су то били комплекси од неколико луксузнијих грађевина, без утврђења, са владарским двором у средишту. Осим владара и његове породице, у комплексу су обитавали црквени великодостојници, писари, благајници, судије, лична гарда, свита, послуга. Најранији дворови били су у околини Раса, а од времена краља Милутина (1253-1321) државно средиште је померено на Косово и у Метохију, где је остало све до царева Душана (1308-1355) и Уроша (1337-1371)

Библиотека
БРАНКО ЋОПИЋ (1915–1984), НЕЗАБОРАВНИ ПЕСНИК ДЕТИЊСТВА И БОРБЕ, ПИСАЦ ХИЉАДУ ПРИЧА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Поглед на свет са нашег прозора
Био је писац-институција, у којем је живело више талената. Одрастао на народној јуначкој повесници, усменом предању и сликама бајке, у завичају шаљиве приче и басне, препознао је у српској баштини димензије класичне старине древних култура. Рођен усред Првог, учесник и песник Другог светског рата, желео је да се суровости света супротстави нежношћу, лепотом и хумором. Учитељи су му били народни песник, Његош, Кочић, Матавуљ. А са словенских источника Хашек, Гогољ и Чехов

Пише: Драган Лакићевић

Више од игре
ПЕСНИК ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ (1939), ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”, СА СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ
Сви ршуми старог Ршума
Љубивоје из Љубиша, Златиборац, поделио је са нама све форе и фазоне, све ујдурме и зврчке још од античке Грчке. Јављао нам вести из несвести, везивао три чвора на трепавици, сунчао се на месечини, и поручивао: „Још нам само але фале!” Ослушкивао зов тетреба и приносио нам песме уличарке. Учио нас да се домовина брани лепотом. И данас, двадесетак година после смрти Душка Радовића, он први прочита све што Љубивоје напише

Пише: Бранислав Матић

Око
ДВА ПРИМЕРА МОЗАИКА У НОВИЈОЈ СРПСКОЈ УМЕТНОСТИ
Карађорђе убива аждаху
Од антике до данас, овај вид уметности у Србији имао је разна раздобља. Тако су украшавани подови и зидови, палате и храмови, иконе и фреске. Захтеван и скуп, мозаик је некада подразумевао богате наручиоце, углавном владаре. Велики процват забележен је у XX веку, откад потичу и два изванредна остварења на која указујемо: Црква светог Ђорђа на Опленцу и здање Скупштине града у Крушевцу

Текст и фотографије: Милан Јанковић

Чистилиште
„РИМЕЈК” – ФЕСТИВАЛ КРЕАТИВНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА
Све што замислите могуће је
Букнуо пожар у шуми. Сви се дали у бег пред ватром, слонови, лавови, жирафе, медведи... Сви, осим једног колибрија. Мајушна птица решила је да нешто предузме. Из оближњег потока узимала је воду у свој мали кљун и кап по кап гасила шумску ватру. „Где ћеш, безначајни створе, шта мислиш да урадиш с том капљицом?” – запита велики медвед. „Чиним оно што могу” – одговорио је колибри. И „римејковци”, као колибри, чине све што је у њиховој креативној моћи да пробуде велике животиње

Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић

Победник
ДЕСЕТ ПРИЧА ДЕЈАНА СТАНКОВИЋА, ВЕЛИКАНА СРПСКОГ ФУДБАЛА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Мудрост је у стрпљењу
Све велико што му се догодило најпре је сневао, дуго и непоколебљиво. Земун га је научио да у животу треба остати свој. Породица му дала снагу и била ослонац, баш као и он њој. Све ране нашег рода њега боле. Задивљује га што људи у Србији још увек успевају да пронађу мотив и издрже, усправни, све страхоте којима су изложени. Србима у свему највише недостаје стрпљења, нарочито у ономе што треба планирати на дуге стазе и умети чекати. Узда се у оно што нас је надахнуло да опстајемо и кад нас сви други отписују, па и кад нам се самима учини да више нећемо имати снаге

Пише: Дејан Булајић

Знање
УНИВЕРЗИТЕТ „СИНГИДУНУМ” УСПОСТАВИО САРАДЊУ СА „МЕТРОПОЛ ПАЛАСОМ”
Заједнички путеви успеха
Хотели, ресторани, комуникације и уређеност дестинација не репрезентују само туристичку понуду, већ и културу, етику, обичаје и институције. И туристички радници, својом пословном културом и образовањем, имају важну улогу у промоцији земље. Зато је, и у овој области, толико важан спој образовања са привредом

Пише: Ружа Србиновић
Фотографије: Ружа Србиновић и Архива „Сингидунума”

Знање
ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ВЕРНА ПРОВЕРЕНИМ ПРИНЦИПИМА
Угоститељство је наука и уметност
Гастрономија, одраз ранга и пуноће једне културе, несумњиво изискује велико знање и умеће. Љубав, истраживање и креативност су битне особине доброг угоститеља. А све то учи се и негује у овој школи, овенчаној бројним признањима у Србији и иностранству

Пише: Зоран Плавшић

Знање
НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА У БЕОГРАДСКОЈ ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ
Полет нове генерације
Нови бруцоши на свим студијским програмима брзо су увидели да су изабрали праву високошколску установу. И њена даља међународна сарадња са угледним светским образовним и научним институцијама потврда је за то. Нови инострани партнер је и московска Академија рада и социјалних односа

Енергија
ПОЧЕЛА ЧЕТВРТА ФАЗА РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ ХЕ „БАЈИНА БАШТА”
Снага за дужи век
Србија жели да сачува водећу улогу у енергетском сектору региона. За то су, осим обнове постојећих капацитета, потребни нови развојни пројекти и инвестиције. Приватизације ЕПС-а неће бити, али треба градити стратешка партнерства и заједничка улагања

Енергија
СЕРИЈА УСПЕШНИХ СТРУЧНИХ И САЈАМСКИХ НАСТУПА ПД ТЕНТ
Напредак крупним корацима
Стручна конференција „Електране 2012” на Златибору, као и међународни сајмови енергетике и заштите животне средине у Београду, били су прилика за нову снажну афирмацију обреновачког гиганта и његових развојних пројеката до 2017. Шведска консултантска кућа „СКФ” рангирала је ТЕНТ на четврто место листе 27 светских електрана. Општи нагласак на енергетској ефикасности и заштити животне средине

Представљање
„ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА” УПОТПУЊУЈЕ СЛИКУ ЛЕПОГ НОВОГ САДА
Традиција доброг домаћина
„Рибарац” и НОРЦЕВ, објекти „Електровојводине” надомак Новог Сада, својим садржајима однедавно су доступни не само запосленима у овој компанији, него и другима који желе да их посете. Уз квалитетну услугу и одличан избор свега што иначе нуде угоститељски објекти овог типа, корисници имају могућност, поред обављања послова, и за незабораван доживљај природног амбијента у окружењу

Јубилеј
ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ УРГЕНТНОГ ЦЕНТРА КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ
Борци за сваки живот
Хиљаду две стотине запослених овде – лекара, сестара, техничара и других – ради 24 часа, сваког дана. Трче непрестану судбоносну трку са временом. У амбулантама, операционим салама, интензивној нези, својим знањем, вештином, својом преданошћу професији, воде бескомпромисну битку за спас животâ. Никада досад, ни на трен, нису затворили своја врата за тешко болесне и повређене

Здравље
КУЛТУРА БИТАН ЕЛЕМЕНТ ПРОГРАМА ЛЕЧЕЊА У РИБАРСКОЈ БАЊИ
За некадашњи монденски шарм
„Тридесетих година прошлог века ово је био монденски центар и стециште уметника”, каже др Бранислав Катанчевић, директор „Рибарске Бање”. „Желимо да вратимо некадашњи сјај и на добром смо путу да то учинимо”

Текст и фотографије: Розана Саздић

Здравље
У „МЕРКУРУ” НОВИ ПРОГРАМИ И ЦЕНЕ НИЖЕ ДО 30 ОДСТО
Ка идеалном третману
Нова понуда „Три пансиона – три јединствене цене” омогућава гостима да најлакше и најбоље изаберу врсту аранжмана и услуга, тачно по својој мери и потребама, било да су ту из медицинских разлога или због окрепљења, одмора и забаве

Пише: Јагода Плавшић