РЕЧ ПРЕ
Деца

У Вимблдону се није баш посрећило (ко зна зашто је то добро), али златна ратна деца српског тениса и даље су на  светском врху и остаће тамо задуго, ма шта о томе говорили они којима то тешко пада. Чувени амерички тениски тренер Ник Болетијери, у чијем кампу су стасале толике мегазвезде, каже:
„Успон Србије као тениске велесиле потпуно је откачен. У њему нема логике, рационалног објашњења, јединственог програма за развој младих тенисера... Зато је то потпуно откачена ситуација, географска грешка талената. Ипак, то је и ефекат који ће српском тенису помоћи да напредује. Али, зашто је до њега уопште дошло остаће мистерија.”
Прошле године, одговарајући на питање о коренима „српског тениског чуда”, подсећамо, Новак Ђоковић је осмехнут одговорио: „Систем не постоји, он би тек требало да буде изграђен, постоје само људи. Тајна је у људима.”
Управо зато, мислимо још више на нашу децу. Безброј њих, у разним областима живота и стварања, управо се налазе на својим путевима ка врху.
Ми немамо ништа вредније од њих.
Ни бољу инвестицију, ни већу извесност, ни лепшу будућност.